Žena i socijalizam

108

циљем спајања, подмирењем природног нагона и одржањем расе, нема ничега заједничког и увиђавношћу која слепу страст обуздава. А пошто у данашњем друштву у многобројним случајевима ових погодаба нема, да: нашњи је брак далеко од тога да испуни свој прави циљ, и због тога није оправдано сматрати га као неку идеалну установу.

Колико се бракова закључи из сасвим других 06зира но што су ови, не може се утврдити. Дотични имају интереса да пред светом свој брак друкчије представе но што је у ствари. Ту влада лицемерство, за какво ниједна ранија друштвена периода није знала. А држава, политички представник овога друштва, нема интереса да истражује ствари које би то друштво приказале у сумњивој светлости. Правила за ступање у брак која држава поставља својим чиновницима и службеницима, не слажу се са мерилом које треба да буде подлога браку.

Брак треба да буде спајање у које двоје из узајамне љубави ступа, да би постигло свој природни циљ. Али се овај мотив јавља данас чисш само у најређим. случајевима. Огромна већина жена сматра брак као скловиште у које по сваку цену морају ступити. Обратно, велики део људи посматра брак са чисто спекулативног гледишта и цени и рачуна његове материјалне добитке и губитке. А чак и у бракове за које ниски и егоистични мотиви нису били од пресудног значаја, груба стварност уноси толико повода за неслогу и раздор да се самоу ретким случајевима испуне наде који су брачници у своме заносу очекивали.

То је природно. Да би брак пружио супружницима задовољан заједнички живот, потребно је, поред узајамне љубави и поштовања, осигурање машеријалне егзисшенције, располагање оним животним потребама које онпи смашрају као нужне за себе џш своју децу. Тешка брига, тешка борба за опстанак јесу први клинац у мртвачки сандук брачне среће и брачног задовољства. А брига постаје у толико већа у колико се брачна заједница покаже плоднија, ипо пошпуније дакле свој циљ испуни. Сељак, например, дочекује са задовољством свако теле које" му крава отели, броји радосно