Žena i socijalizam

104

прасиће које му крмача опраси и са задовољством прича о томе својим суседима, али тужно гледа кад му жена донесе принову ономе броју његових изданака који је још могао без бриге одгајити — а тај број не сме бити велики — у толико тужније ако новорођенче несрећом буде девојка. — ;

Може се, дакле, казати да и закључивање бракова и рађања зависе од економских прилика. У Француској се то најкласичније показује. Тамо преовлађује у пољопривреди систем ситних газдинстава. А кад се земљиште испод извесне границе испости, не може више породицу да исхрани. Да би избегао неограничено дељење земљишта које је по закону допуштено француски сељак ретко кад рађа више од два детета. Тако је постао чувени и злогласни „систем два детета“, који се у Француској развио у једну друштвену установу, изазвавши у многим крајевима, на ужас државника, застој или чак знатно опадање становништва. Број рађања опада стално у Француској, и не само у Француској већ и у већини културних држава. Та би чињеница, као последица наших друштвених прилика, требало да покрене владајуће класе на размишљање. У Француској је рођено 1881 987.057 деце, а 1895 само 834.173. Према томе у 1895 било је 102.884 рађања мање него 1881. Карактеристично је, пак, да је број ванбрачних рођења, који је износио у Француској 1881 70.079 и достигао у периоду од 1881 до 1890- највишу цифру од 75.154 у 1884, стајао и 1890 на 71.086 глава, тако да опадање рођења пада искључиво на брачна. Ово опадање рођења провлачи се као карактеристика кроз цео век. У Француској је на сваких 10.000 становника долазило рођења у години:

1801 5 383. ПАТИ и 282 1869 269 1891... 307 1851... 270 1886... 250 1890 2 908 Пеббл и 20 - ан 1219

У 1890 години било је на сваких 10.000 становника 114 рођења мање него у 1801. Може се појмити што овај резултат задаје толико бриге француским држав-

пицима 1 социјалним политичарима. Али не стоји тако