Žena i socijalizam

165

подмирење полнога нагона много су дакле повољнији но за женске.

ЈЉуди су искоришћавање проституције увек сматрали као једну привилегију која им „по праву“ припада. У толико строжије и оштрије они пазе и осуђују кад жена која није проститутка „згреши.“ Што жена има исте нагоне које и човек; шта више, што су ти нагони у извесно доба женина живота силнији него ли иначе, то ове не збуњује. Снагом свог власничкога положаја, човек приморава жену да насилно угушује своје најлепше нагоне, иод њене невиности доводи у зависност њен друштвени углед и ступање у брак. Ничим се драстичније, али ни у страшнијем облику не може представити зависност жене од човека но овим из основа различитим схватањем и различитом оценом подмирења једног истога природног нагона. ПИ

Односи су за човека особито повољни. Природа је доделила жени да сноси последице акта оплођавања, док човек има само задовољства а никакве муке ни одговорности. Овај положај, који је много бољи но женин, допринео је знатно оној разузданости у полним прохтевима којом се одликује један добар део људи. Али пошто има толико узрока који спречавају или не допуштају у довољној мери легитимно подмирење полнога нагона, последица је тога његово дивље подмирење

Проституција је, дакле, једна нужна социјална институција за буржоаско друштво, исто онако као шппо је то полиција, стајаћа војска, црква, капитализам.

Ово није претерано, и ми хоћемо да то докажемо.

Изложили смо како је стари свет гледао на проституцију и како је сматрао као нужну, па је шта више и званично организовао, и то како у Грчкој такои у Риму. Какви су погледи на ово постојали у хришћанскоме Средњем Веку, такође смо навели. Чак се ни свети Августин, који се по Павлу мора сматрати као најјачи стуб хришћанства и који је неуморно проповедао аскезу, није могао уздржати а да не узвикне: „Истребите блуднице, и силна страст ће онда све срушити.“ Провинциски концил у Милану године 1665 изјавио је исто то.

Да чујемо сад шта модерни говоре.