Žena i socijalizam

о

Рг, Ф. С. Хигел каже у свом делу: „Историја, статистика и регулисање проституције у Бечу“: „Са напретком цивилизације проституција пе се постепено увијати у све допадљивије форме, али бе она са земљине кугле бити збрисана тек кад пропадне свет.“ То је смела тврдња, али ко не може да замисли никакав други облик друштва сем буржоаски, ко не признаје да ће се друштво променити и завести зравије и природније уређење, тај се мора сложити са Пт. Хигелом. -

Због тога су и Ог. Вихерн у Хамбургу, и Ог Патон у Лиону, и От. Вилием Тејт у Единбургу, и Ог. Паран Дишателу Паризу, чувен због својих изучавања проституције и полних болести, сложно изјавили: „Проституција се не може искоренити зато што стоји у шесној вези са друштвеним уређењем“, и они траже да је држава регулише. А и Шмелдер пише: „Професионални неморал постојао је у свима временима и на свима местима, и он ће, како изгледа, остати као стални прашилац човечанства.““ Никоме од ових не пада на ум да би завођењем другог неког друштвенога уређења могли ишчезнути узроци проституције, нико не покушава да њене узроке испита. Истина, код понеког ко се бави овим питањем засветлуца идеја да би бедан социјални положај у коме се муче многобројне жене могао бити главни узрок што толико њих продаје своје тело, али се ова мисао не пробије до закључка да је онда нужно створити друго социјално стање. У мали број оних који увиђају да су привредни односи главни узрок проституције спада Т. Баде, који у својој књизи: „Џђег Сејесепћентасћеге! цта бНелшсћез Тапхметопсеп“““ овако говори: „Узроци бескрајне моралне потонулости, из које се онда јавља проституисана девојка, налазе се у данашњем социјалноме стању... То нарочито изазива распадање средњих класа и немање средстава за материјалну егзистенцију, особито код занатлискога сталежа, који данас само једним малим делом живи од самосталнога, привреднога

# Рје Везбаћше пива ронплешеће Весћапфите Фег сејуеђаша5зјесп. Опхпеће. Моп Апиееме га Зећто ег. ОПзвејаог! 1892, 5“ Берлин 1858,

.—.

| У | у #— НИ Ину