Žena i socijalizam

167

рада.“ Баде завршава своја посматрања тиме што каже: „Беда материјалне егзистенције, која је једним делом већ упропастила толике породице а једним делом ће их тек упропастити, води и моралноме разоравању породице, а нарочито женскога пола.“ И збиља, једна статистика, коју је берлинска полициска управа прикупила о пореклу 2224 проститутки уписаних године 1871—2, показује да су: у

1015 == 47,9 процената из занатлискога сталежа

46/ == 22,0) 5 из сталежа фабричких радника 305 == 14,4 = из сталежа ситних чиновника · 9922 = 10,4 5. из трг. и саобраћајног сталежа 87 == 4,1 5 из пољопривреднога сталежа 20 === 2 6 из војнога сталежа

За 120 њих није се могло дознати занимање оцева.

Нажалост, стручњаци су се ретко бавили дубљим испитивањима, него су узимали факта што су пред њима стајала па их ценили отприлике као „Бечки медицински недељни лист“ који у свом 35. броју од године 1863 пише: „Шта друго остаје великом броју оних који су остали нежењени по својој вољи или против своје воље него, да би подмирили природну потребу, да траже забрањени плод Венере Пандемоне2г“ И тај лист завршује овако: „Кад је према томе проституција нужна, онда она има и право на егзистенцију, право да је држава штити а не кажњава.“ А Пг. Хигелу свом поменутоме делу изјављује да се са тим гледиштем слаже. Води се дакле рачуна само о човеку, за кога је неженство један ужас и мучилиште; а милиони неудатих жена имају да

ћуте. Оно што је право за човека то није за жену, то је код ње неморал и злочин.

Лајпцишки полициски лекар Пг. Ј. Кин каже у својој књизи: „Проституција у 19. веку са гледишта санитетско-полициског“ : „Проституција није само зло које се мора трпети, него је шо једно потребно зло, јер она жене штити од неверства (на које само људи имају право. Писац) и врлину (разуме се женску; људима она није потребна. Писац) од напада (510) а тиме и од пада.“ Ове

речи карактеришу на најотворенији начин суви егоизам