Žena i socijalizam

168

мушких. Кин заузима коректно гледиште једног полицискога лекара, коме је задатак да контролисањем проституције спасе мушке од непријатних болести. У истом се смислу изјаснио и његов последник Ог. тед. Екштајн на дванаестоме конгресу Савеза сопственика станова Немачке у Магдебургу у лето 1890. Часни сопственици станови хтели су да се изнађе начин како ће бити го: сподари проститутки које тако често станују у њиховим кућама, односно како ће се моћи сачувати од казне ако би проститутке у њиховим кућама становале. От. шед. Екштајн онда их је учио како је проституција једно нужно зло кога је било код сваког народа и сваке вере. Други један интересантан господин јесте Ог. Фок, који у једној расправи „Немачкога тромесечњака за јавну хигијену,“ ХХ књига, 1. свеска, под насловом: „Проституција у ешичкоме и санитетскоме погледу“ сматра проституцију као „један нужни корелат наших цивилизованих установа.“ Он се плаши сувишне производње људи ако би се жепили сви који сазре за полни однос, те због тога сматра да је важна ствар да проституцију држава „регулише.“ Он налази да је оправдано да држава управља проституцијом и води надзор над њом и да на себе прими бригу о снабдевању људи блудницама које немају сифилис. Он тражи најстрожију контролу „свих женских за које је доказано да проводе слободну љубав.“ Зар и онда кад даме које воде „слободну љубав“ припадају вишим класама» Стара је то песма. Ог. Фок тражи исто тако порезивање проститутки и концентрисање проститутки у одређеним улицама. Другим речима, хрилићанска држава хоће да од проституције створи извор новчаних прихода тиме што за рачун мушких организује и штити проституцију. Како је оно рекао цар Веспазијан у једном сличном случају» Моп оје (Не мирише). Једно особито гледиште заузима От. Хајнрих Северус, који се у својој брошури „Проституција и државна власт“ исто тако изјашњава у корист законскога признавања проституције. Он у проституцији гледа баш једну врло корисну установу, јер је она нужни пратилац брака, пошто без ње ле би могла постојати слобода закључивања брака. Он тврди: „Велики део беде, која данас