Žena i socijalizam

169

изазива тако непријатно друштвено стање, потиче отуда што се бракови закључују без размишљања, без студирања питања како пе се осигурати живот. Држава има

интереса да се такви бракови не стварају, јер су деца

која из њих произилазе, пошто се за њихово издржавање родитељи нису довољно побринули а пак као брачна не могу у кућу за находчад, опасност за безбедносш друштва.“ Међутим, проституција спречава да се „под при-

нудом природних закона закључују бракови који воде

умножавању оних елеменашл у народу који постају противницима друшшва, једно због тога што живећи

у беди нису могли добити никаква васпитања, а друго

зато што су проживели младост без среће те су отуда постали непријатељски расположени према држави.“ Према овоме би, дакле, у проституцији коју регулише држава био нађен чак и лек и заштита од социјалне демократије — гледиште које, ако ништа друго, има бар права на оригиналност.

Дакле! остаје онако као што рекосмо: проституција је једна нужна друштвена установа буржоаскога света, баш као год и полиција, стајаћа војска, држава и капитализам.

У немачкој царевини држава не организује и не контролише проституцију, као што је то-случај у Франдуској, него је само трпи. Званичне јавне куће законом су забрањене и за блудничење се прети тешком казном. Ипак то до сад није спречавало да у једном великом броју немачких вароши, између осталих у Кенигсбергу, Штетину, Килу, Либеку, Хамбургу, Алтони, Бремену, Келну на Рајни, Штрасбургу, Магдебургу, Брауншвајгу, Карлсруу, Штутгарту, Минхену итд. итд. и после тога као и пре постоје јавне куће које полиција трпи. Једно стање које је тешко разумети и чија је противречност са законима наших државних крманоша добро позната! Немачки казнени законик прети казном издавање стана једној проститутки. Али, с друге стране, полиција је принуђена да трпи хиљаде жена као проституке-и да их штити у њиховом занату чим оне пристану да буду унесене у полициски регистар као проститутке и да се подвргну правилима прописаним за проститутке: нпр. пе-