Žena, Dec 01, 1912, page 27

ВЕНА 185

мула топовска грмљавина. Па онда све јаснија. Још дан два па се већ чује спло пто гроктање пушака. То је већ на улазу Тенешдолског кланца.

Већ од 8 дана проносе рањенике, а јуче су пролазили бегунци. Од јутрос је вагрдпло.

— Бежимо! Спасавајмо се! Хори се узвик арнаутских жена п деце. Бежпмо! 'ТТамо у даљини виде се густи димови... То горе села. А бегунци _пролазе у све гушћим редовима. Пролаве п топови, беже, а стиже и војска. Једва тек нека оделења штите 6 гунце.

Све је већ побегло, а она пзашла на друм п гледа.

Један повнати Арнаутин бев пушке и капе пролави покрај ње.

— Бежи!

— Куда2 пита га.

— Бежи куд знаш! Од твојих не чекај никога. (ве то изгибе. Осман п унуци падоше још на Мер-

дарима, син тип је погинуо на Подујеву.

Нешто је такну. Хтела је још нешто да га пита.

Али не може, стегло јој се грло. И све су гушће гомиле оних који беже. И сад већ јури кроз Тенешдолски кланац српска војска. Све сама зажарена лица; — певају.

Прођоше коњаници, а одмах за њима и стрелци. Не иду него лете. И само се чују узвици: Напред !

Напред, напред! То није команда, то изговара, свако п пуковник и подофисир и редов. Напред !

У оном узаном кланцу изгледају стешњени, као оно вали који продпру међу стењем, а када испадну пив кланца на Косово, тамо ће се равлити као море, п то побеснело море.

Напред! Напред!

Ено их и топови. Јуре коњи, а топџије машу узрујано капама п вичу: Косово! Косово!

И опет грокћу пушке. То су прве српске колоне избиле на Косово п тамо отпочели борбу. Напред! Напред! Оно није војска оно је бујица. Ово је Обилић подигао своју главу са земље и метнуо је на раме. А тамо из Јадранског Мора искочио је Краљевића Марка буздован...