Zenit

cilement alois il retourne et le voici, de nouveau, devant le portrait tel un pardon silencieux, L’IMAGE sourit, se moque. Ces yeux ne font que passer sur lui, il continu sa vie. LE PORTRAITISE: ~oh et puis flûte!" Il sort précipitamment. Descente rapide des marches, de Г air. Il acheté un journal. Les nouvelles sur la révolte des peuples Г Interessent. Descent au métro. Au fond du wagon, sous la poussière jaune des lampes entre un soldat et une dame le portrait est l’a, apparu, L’ homme au portrait n’ose pas le regarder, il distrait ses yeux aux yeux d'une brune qui lui sourit. Mais voici qu au fond du nouveau sourire danse et puis se noue le sourire immatériel du portrait. Le portraitisé ne dit rien, Toute parole est superflue. Il revient à lui et garde vivent dans son geste et sur ces yeux le reflet profond, * {Ainsi L’IMAGE ESSENTIEL nous guide au dessus des masques et réalités ephemères, L’ homme portraitisé sait désormais le sens de Г image magique. Il a conscience de l’art. L' artiste élargit la vie, L’Oeuvre d’art est plus grad que L’homme, Il possédé Lame que l’homme n’ a pas toujours. L’ homme supérieur s’ apelle L’ Homme-artiste.) * L home-artiste; Cette conversation avec celui qui contient le plus subtil de mon moi à ete un compte rendu. le suis maintenant semblable au portait. Se suis mon portrait," Napisano 1919 u Parizu.

ЈЕДРИЛА

Растко Петровић

Париз

Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене, Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате A са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке. Док радите жуди вас земља удаљена A заносе вас као фантоми чудне слике Чамци од коже шивени Ескиноси y трбуху китова. Масни. Пуни смо истих опојних мириса и болова, 0 хој, топографски радници браћо моја, Још смо јаки. још смо млади, држава je за нас боја. Топографски радници врло љубљени врло блиски, Да сте богати не би карте градили, Одлазили би y даљине простора гладни; Ни да сам моћан не би песме писао Рђаве можда рђаве. Где би смо били? Лењиви и топли о свакако да неби били радни, Лењиви и топли на обалама чије би реке лежали, Који би нас народи пријатељима звали. 0 који би за нас. били жали? Ta y даљине би одлазили простора гладни Увек јежни пољана, још гладни, још млади, још јадни. Прадедови наши Славени, крволочни ал путпици, Браћо моја топографски радниди. Чуновима да поверимо своја срца уморни A већ би нас зора соколила да орни Продужимо опет преко планина.

Свих земаља границе обојене, гле, крваво. Пустили би једва на океан тискан плаво. 0 дрхтала би дрхтали би здраво У зуру уморних безмерно старих сводова. Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, далњим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад не виђеним манастирима Стављате сићушне крсте. Авај овако топографски, нека сте само здраво Прилазећи женама увече да их љубите. Бацивши поглед на икону и на карту света Вама ce учини, кад прилазите жени да je љубите, да je та карта она крпа узета Са рањавога лица Исуса Христа. Ха. ха, ха, каквих чудних ja ту смишљам жалова, Да отпустим једра океаном тисканим плаво. и какве лудачке ja све смишљам планове: Час краљ лудака, час цар, камбоџске гледам кланац Син сам Словена дивљих некада, али сада путник.

Pesma prosjaka

A. Žarkovlć

- Zagreb

Sagreših mnogo. Kriv sam. Kriv sam, Kriv sam, Mladost moja uvreda krvava, Moj život je magla teška, Kuda to samo ljudi idu? Sve je bez srca i sve šuti, Ulice se ljuljaju umorno. vrata vrata vrata zaključana, 0 ljudi vaši dani slasti moji dani sablasti, Moji dani stube stube stube. Mozak cvrči srce hlapti Lupaju koraci odela prolaze, Nikoga nema, Mrak mrak mrak Uvreda uvreda uvreda Ćuška O ljudi, braćo, meni je užasno! 0 ljudi, braćo, pomozite mi!

Okolosvetski Portret

Dragan Aleksić

- Prag

Pesma 38º 20’ Ovalije dve okolo ovalije kad je dan usprotivi se prekonsekventna zenica noćobdijski instinkt plače, Uvrtnja svega nepigmentskoga, Zajamčuje se Michelangelo bez genijske bravure, (tik tak tik tik tak prepotencija svira ogromnu mozgovnost), Jao. Bradati rekonvalescent na usta iskače nudi scenu gatanja, {Evo za krunui) Creva se prelevaju crevoprelevno jer kičmenica ruši fresko svoga mlečnog potoka, 0 lubanji peva cvrkut dva zuba okrenuta pizakatedralski upriličenje svesvrsishodnosti {s dozvolom g, bane!), Udavski tip ne podražuje moje nokte kao lepopoetski sumatrički urođenik beloga lica opaIjeno bez benzinmotora (karta južnog pola u Helsingsforsu 1921-), Došašće retrospektivnog mesa ustričarene