Ženski pokret

устава, no којој би се право гласа удатих жена пренело на њихове мужеве. Факт је да се тада оцевима породица признао допунски глас. У ! 895, два социјалистичка првака, Vandervelde i Hektor Denis, тражили су да се у закону о општинама не чини разлика између жена и људи, али је њихов предлог пропао. После другог узмицања у 1902, разне странке избацише ово питање из својих програма као неопортуно. Бриселски извештач продужује да је женско право гласа за десницу само нужан политички маневар. У 1919, Католици (консервативци) захтевали су пуно право гласа за жене. Противни су били социјалисти, који су пристали да га даду само за општинске и обласне изборе. За промену Устава потребна је у Белгији већина од две трећине. С тога десница није могла да спроведе свој захтев без помоћи левице. Предлог о женском праву гласа у општинским изборима примљен је у Комори са већином од 91 према 28, при том се 9 посланика уздржало од гласања. Парламентарна комисија примила га је са 11 против 2 гласа, тако да се ствар може сматрати као свршена, и једино дискусије може бити о начину примењивања. Постоји јака тежња да се гласање жена одвоји од гласања људи, и Lonis Bertrand, социјалистички посланик и државни министар, израдио је већ нацрт једног система по коме би трећину општинских мандата добиле жене. Бојати се да ће сви ти посебни интереси изазвати опасан дуализам, и ми читамо: „Женско право гласа за скупштинске изборе неће се тако скоро добити, јер либерали траже да се то питање најпре подвргне референдуму. Социјалисти такође не заузимају се много више од либерала, пошто знају да he жене у законодавној скупштини само оснажити консервативце. Католици једини желе га, али они остављени сами себи, не могу извести ту реформу. У англосаксонскимм и скандинавским земљама напредак жена у политичком жи-

воту текао је корак по корак. Па и у Белгији после осигураног права на општинским и обласним изборима, жене не сумњају да he још неко време чекати пре него што буду пуштене у скупштину, и од њих ћe се тражити да докажу на пољу општинске и обласне политике политичку зрелост.

С енглеског превела

Олга Гавриловић.

ХЕРОЈИ У РАТУ И ХЕРОЈИ У МИРУ.

У прошлом броју, У чланку на овом месту, изнесено је неколико занимљивих података како су наша деца, па чак и они најмањи из првог и другог разреда основне школе, умели да очувају под бугарском окупацијом српско име и српски понос. He мањи хероји била су деца и под аустријском окупацијом. И они су преживљавали горке часове, па ипак су показивали у својим односима према непријатељским школским властима много присебности, храбрости, па чак и духовитости. Кад су Аустријанцу ушли у Врњачку Бaњy и заузели дотадање српске и еглеске болничке зграде, први им је посао био да поскидају слике Краља Петра. У школској згради, која је била такође болница, те су слике са очима избоденим бајонетима стајале више месеца прислоњене уза столни зид, као на углед свакоме који би туда наишао. Наша деца морала су ићи сваког дана неколико пута по воду у школско двориште и гледала су ћутећи тај варварски поступак аустијских војника. Кад су доцније Аустријанци отворили школу, сви су ученици добили хрватске читанке. Тек што су их деца отворила, кад угледају на првој страни велику слику Фрање Јосифа у царском орнату. Свој деци синуше очи и. као no договору дохватише писаљке и у треп ока сваком Фрањи беху прободене очи. Учитељ, Аустријанац, није ни помишљао да

Број 6

Ж ЕНСКИ ПОКРЕТ

Страиа 11