Ženski pokret

искрености учинила je други пробој на обручу аустриских лажи, интрига и корупције‟. И отуда природно, доста велика збуњеност y cтapoj српској Атини ; судариле су ce две девизе „раздвој па владај“ и „ caмo слога Србина спасава", Нови Сад још не може да убеди драге елементе бивше Аустрије, да je он и за њих сада y Војводини, као за нас увек, једна, мала, светла звезда, a не презрени аргатин, Ми смо дубоко појмили тешкоће Новосађана према грубом одговору једног Маџара, коме cмo затражила извесно обавештење ; „ не знам српски“ ! Тако тачно и лепо изговорено „не знам српски" изазвало je сумњу y нама; на наш прекор : „како не знате српски, кад тако лепо изговарате“, добили смо одговор ; „Знам српски само за народ". За који народ ? За онај који je некада њима Мађарима био, аргатин. Зато би Новосађани требало да пређу преко личних неспоразума и зађевица, и као свесна целина своје слободне земље, по племенитости питоме словенске душе, да забораве на cвe зло које им je некад од Мађара чињено. Али као Срби, чија je водиља била Србија, y којој ce није знало за слуге и господара, вeћ за равноправне грађаве, да прима убеде својим слошким радом све драге елементе бивше Аустрије, да су за увек прошла времена некадашње силе њихове, и да ће свакоме од њих бити место y Новом Саду као пуноправном грађанину, али нико неће имати станка y целој Југославији, ако само покуша да спомене прошла, за нас Србе мучна и тешка за Аустрију обесна, a за Европу стидна времена! Г-ђа Милојевић одржала je своје предаваље y сали, „Магистрата", y једној спретној елегантној сали, са финим, готово раскошним, намештајем. И док смо гледали слабуњаву и бледу фигуру г-ђе Милојевић, чија је слабост последица несрећне, аустријске окупације, наслоњену, на велику, од зеленог плиша, угодну фотељу, и нехотице, y тренутку, створи нам ce страшна слика окупације и последица њених: разлупане куће, зграде општина,, судова, школа ; сале y којима пада киша, као и на улици, намештај разнет, скрхан упропашћен ! И док, y почетку говора, новосадска публика апатично и хладно слуша г-ђу Милојевић, нама ce намеће мисао ; Како ce мало знамо и шта je то y нама, Србијанцима, што нас, овако измучене, још увек напред креће ! !

стр. 196

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

БР. VI.