Ženski pokret

Осим ових и оваквих случајева женина се активност у нашем средњем веку јављала, осим непризнатог рада у кући и за кућу т. ј. за породицу, још у подизању и поправљању цркава и манастира. После Немањине Ане, за коју знамо да је са њим подигла св. Богородицу и Градац који је од мужа и на управу добила, забележена је Јелена, кћи рашког жупана Уроша, а жена маџарског краља Беле Слепог, да је око 1133. године сазидала манастир, „у српском Ковину на Чепељском отоку“. Султаница Мара поправља рилски манастир, пре ње књегиња Милица диже Љубостињу крај Мораве, где јој се и ћивот налази, и народна јој песма приписује иницијативу за зидање Раванице. Нећемо дубље залазити у народну поезију, која је дивна тема за засебно предавање, али кад смо ту да наведемо те стихове. Они ћe нам бацити зрачак светлости на оно друго гледиште на жену и други део нашег живота, који је душа народна слила у најлепше стихове и песме. И ако се на нашу народну поезију не можемо ослонити као на историске податке, то јест, да су оцртане личности баш те, под тим именом и у то доба живеле, ипак су нам оне тачна слика народног схватања типова које описује, и тим су нам дражи. Мајка Југовића, Косовка Девојка, царица Милица и др. не морају бити оне и такве којима и каквим их је народ у песми приказао, али су то ти пови жена онаквих, како их је душа народна видела и осетила и у толико примамо ми те личности као верне и истините. А наш народ често опева и слави женину вредноћу, доброту, јунаштво и памет, не само женску лепоту, и у толико излази слика наше средњовековне жене лепша, виша и пунија, више људска мање само страствена женска на супрот оној на западу тога доба. Дакле, у „Зидању Раванице" народни певач нам прича како кнез Лазар. У Крушевцу шанцу шареноме. Службу служи светог Амосију", позвао је господу и поставио их за совру. „По господству и по старешинству", па онда: „ Таман пише вина највишега И о сваком добру бесеђаху, Ал пошета госпођа Милица, Лако шета по царском дивану Па бјеседи славноме Лазару: „Господине славни кнез Лазаре! Зазор мене у те погледати А камо ли с тобом говорити, Бит не може говорити нећу.,....“

146

Женски Покрет

4