Ženski pokret

Ретко лепа слика и стихови, али и врло тачна слика ондашње жене. Ту се у исти мах огледа и њен понижени положај, и њена способност и унутрашња слобода. По обичају она нема права речи на јавним скуповима, али она зна да нешто треба урадити, а што се не ради, она то хоће да изнесе и говори. „Зазор мене у те погледати А камо ли с тобом говорити Бит не може говорити хоћу!“ И она мудро говори и њезина се слуша. Кнез Лазар пред скупом јавно прима Укор и Раваница се диже Осим тога и друге властелинке и владарке помажу цркву на разне начине. Владарке су почашћене као и владари називима, у записима, „благородном и христољубивом Госпођом", али је жена у маси запостављена и ту, јер је и у нашој цркви одвојено место за њу, rope, као и код других народа. А и наше владарке и властелинке обично свршавају у манастиру, као и мужеви им. У Манастире се склањају, као на западу, и наше девојке, које се не би могле удати. У то време су се својим културним и политичким радом истицале две Јелене, Јелена краља Уроша I. и Јелена цара Душана, али како су оне туђинке пореклом то се на њима нећемо задржавати. Сад ћемо мало погледати како стоји жена пред тадањим законом. Као првог јавног заштитника вере, морала и брака те и жене у ондашње време, видимо најпре светог Саву који је, по причању Теодосија, купио невенчане парове и венчавао их, одвраћао људе од прељуба, са сузама молио свакога да се кане грехова и т. д. Под његовим утицајем изда Стефан Првовенчани у жичкој повељи од 1220. год. неколико закона против развода. (Н. пр. у чл, 18. који гласи „И по тому божански овај закон који учи по црквеном уставу и обичају и господња забрана јест, да се не раздваја муж од жене ни жена од мужа). Потом се ређају разне казне у броју коња, волова, правећи разлику према роду и богатству и положају у чл. XX. вели: „ако која остави свога мужа сама од себе, да се имањем казни, ако имања нема то да се казни својим телом, како буде хтео муж њезин“. А члан XXI. наређује да је муж после казне води собом а ако је не хтедне водити, да је прода како је њему драго. „Жена је у овом случају дакле законом признато робље. Како видимо и ти званични кораци од стране владалаца за заштиту брака били су потпуно закони за заштиту мушкараца и

О нашој жени

147