Ženski pokret

његове својине, што је и жена била. Јер ето, закон мужу дозвољава да жену „прода како је њему драго!“. Осим тога оно мало заштите жене кроз заштиту брака газе баш они, који те законе прописују. Сам Првовенчани неколико жена отерује и другима се венчава, а то исто бива и код властеле. Тек од половине XIV. века добија брак на Балкану више сталности. Да видимо како још жену третира најпознатији наш средњовековни закон Душанов законик. У Душановом законику се најпре, чл. 2. и 3. забрањује женидба без свештеника и венчања, иначе „да се разлучи 11 . Чл. 54. вели: Ако владика (т. ј. властелинка) учини блуд са својим човеком (кметом, подложником) да им се обема руке одсеку и нос уреже“. Овај члан нам указује на две ствари: и да су се такви случајеви догађали, и да се је хтео заштитити интерес властеле, јер не постоји паралелно члан којим би се предвиђала иста казна или и мања, ако би властелин учинио блуд са женом или кћери свога кмета. А то се сигурно морало чешће догађати него прво силом феудалног права. Душанов законик нам још казује да је тада цветало једно зло које ми на своју велику срамоту и данас имамо и трпимо. То је отмица. До душе, казна је доста строга: племић или обичан човек-ако силом отме („силом отме“ јер је било случајева привидне отмице, па и сада по где куда) девојку своје класе губи обе руке и нос. Ако се бар (кмет, подложник) одведе силом своју другу иста казна, али ако властелинку отме бива обешен. И овде је, дакле, доказ да се је више водило рачуна о интересима властеле, јер опет нема речи о казни ако би властелин отео просту девојку, што у осталом потпуно одговара духу времена. Да је отмица постојала и у Приморју доказ нам је догађај код Стона (полуоток Пељешац) год. i 446. кад један сељак тужи да му је отета кћи, а власт пошто ју је нашла свезану у кући једног од отимача разбојника кажњава главног кривца гoдином, а помагаче са по године тамнице. Да је и куповина постојала указују нам најпре народне песме које говоре о женидби и где се потанко набраја шта све просци носе девојци и њенима. Ту је читаво благо! А и на једно и на друго показује нам и доцнији обичај куповине и отмице у Србији, Црној Г ори, Босни, Хрватској и Приморју. Јер то је заостатак варварства и кад гa и данас има морало га је бити тим пре у феудалном средњем веку и готово племенској организацији државица. Иначе, у Приморју, се такође строго кажњавало по визан-

148

Женски Покрет

4'-