Ženski pokret

Питање држављанства удате жене пред конференцијом зa кодификацију међународног права у Хагу

Извод из извештаја г-ђе Анке Гођевац, послатог Женском покрету и Удружењу универзитетски образованих жена. I. Рад комисије. Идеја кодификације међународног права истакнута је од прилике пре пет година у Лиги Народа. Савет Лиге Народа изабрао је један комитет правника, коме је ставио у задатак да испита могућност за овај посао, и резултат његовог рада показао је да постоји приличан број међунардно-правних питања, која су сазрела за кодификацију. Између овога броја издвојених питања, комитет је учинио ужи избор истакнувши три питања, међу којима је било и питање држављанства. Како су за ову конференцију била истакнута три питања. то је овој комисији стављено у задатак да се бави питањем држављанства. Њен задатак је био да изради пројекат конвенција о држављанству, којом би се у будуће одклонили, или бар смањили случајеви двоструког држављанства и случајеви бездржављанства. Ми ћемо овде изнети кратак извештај резултата њенога рада, у вези са питањем држављанства удате жене. О питањима, о којима се у овој комисији имало дискутовати, четири су се односила на питање држављанства удате жене. Текст првога питања гласио је: Ако жена према своме домаћем законодавству губи држављанство тиме што се удаје за странца, она га не може изгубити, ако не може по законодавству земље њенога мужа стећи његово држављанство.« • Види се да је овде циљ спречити да жена, услед разноликих закоконодавства а поводом своје удаје остане без држављанства, т. ј. да се смање случајеве апатриције (без држављанства). О овоме је дискутовано дуго и опширно. Из извештаја г-ђе Гођевац донећемо овде само у кратком изводу говоре женских делегата, које су у име своје делегације, т.ј. у име своје владе дале изјаве. У име холандске делегације говорила је г-ђа Шенфелд - Полано, Г-ђа Полано подвлачи. да узето у великој линији има само два система по којима се то питање може решити систем јединства-држављанства, према коме може жена и муж миају бити истог држављанства и систем слободног одлучивања у погледу држављанства, по коме за време брака супрузи могу бити разног држављанства. У име холандске делегације она се изражава противу принципа да муж и жена буду разног држављанства јер сматра да питање држављанства није само питање слободног Избора, тј. питање шта индивидуа више воли, већ је то поглавито питање јавнога поретка једне државе. Холадска ћe гласати само под следећим ограничењем: Холандкиња, која се удаје за странца, може задржати своје држављанство само у случају ако је закон земље њеног мужа оставља без држављанства. У име немачке делегације говорила је Д-р Лидерс: »Моја делегација Вам подноси један предлог, који се односи на питање држављанства удате жене. Немачка влада сматра, да закони који још постоје у већини земаља, и Који аутоматски лишавају жену држављанства приликом удаје, и чак за време трајања брака, нису више у сагласности са социјалном, економском и политичком ситуацијом, која је сада потпуно измењена. Нарочито у Немачкој, где жена има. политичка права, ми желимо да доведемо у хармонију постојеће законе са новим положајем жене. Немачка влада верује, да ће развитак законодавства у томе

смислу умањити многобројне тешкоће, које су последице постојећих законодавства.« У име делегације Велике Британије говорила је госпођа Уилјамс: «Изгледа ми да је време да се учине извесни прогреси. Ми покушавамо овде да спроведемо једну кодификацију, и ми зато морамо водити рачуна о тенденцијама законодавства који су на снази. Један принцип модернога права је, да све индивидуе једнаке пред законом. Свугде се oceћa тенденција да се индивидуе третирају на исти начин. Ја вам остављам да из овога стања ствари извучете морал. Немачка делегација учинила је један леп гест. Она још нема законодавство у смислу амандмана, кога је предложила, па ипак она нам је показала пут, којим треба да идемо.« У име белгијске делегације говорила је г-ца Ренсон: «Белгиска делегација увиђа, да је тенденција свих ових питања да умање случајеве бездржављанства и двобструког држављанства, и да се у њима признаје само један принцип већ примљен у многим законодавствима. Белгијска делегација сматра да је за жаљење, ако не буде учињен један корак у напред у погледу смањења конфлитака око држављанства, када су муж и жена разноликог држављанства. Са мога гледишта било би практично и корисно да се донесе једно дефинитивно правило, којим he се фиксирати држављанство удате жене, а које he на тај начин отклонити конфликте, у место да предвиђа модалитете за отклањање разних конфликата, који наступају услед разног држављанства. Решење да жена приликом удаје по правилу задржи своје држављанство, а да само изузетно прими мужевљево држављанство, једино је правилно решење. Белгиска делегација мање из феминистичких а више из хуманитарних разлога заступа ово гледиште. Како се може оправдати поступак једне државе, ,која одгурне једног свог поданика, који јој је годинама верно служио својим здрављем интелигенцијом и радом.« У име наше делегације говорила је г-ђа Анка Гођевац: »Делегација Југославије допринеће општој дискусији, која се води по овоме питању тиме, што ћe дати неколико обавештења о законодавству Југославије и о пpaктичним резултатима постигнутим тим законодавством. Југославија је релативно мала држава, са обичајима махом још патријархалним, па ипак она није презала да усвоји модерне системе у своме законодавству, којим жена добија слободу да бира држављанство. Ја ћу Вам прочитати два члана нашег законодавства, којима је регулисано ово питање у мојој земљи. У првом случају ради се о удаји странкиње за југословенског поданика, а у другом о удаји југословенске поданице за странца. Члан 10 нашег закона гласи: Удајом за држављанина Краљевине страна држављанка стиче држављанство Краљевине, изузев случаја, ако је изјавом пред удајом придржала себи држављанство по пореклу, ако то предвиђају закони њене "отаџбине. А члан 29 гласи: Удајом за страног држављанина, држављанка Краљевине губи држављанство, изузев случаја да по прописима закона мужевљеве отаџбине није стекла његово држављанство; или ако је придржала држављанство Краљевине брачним уговором, или у недостатку тога, ако је приликом склапања тога брака дала такву изјаву. Али, моја намера није да укажем конференцији само на напредно законодавство моје земље, већ поглавито да упозорим на резултате које такве модерне законодавне одредбе могу имати и у патријархалним срединама. Бојазан која је истицана од стране извесних кругова у погледу последица таквих законских одредаба, није се оствари-

ла. Искуство је дало задовољаваjyћe резултате. Наслањајући се на одредбе свога законодавства, као и на резултате ових одредаба, југословенска делегација била би вољна да подпомогне доношење једног међународног правила, које би ишло даље но што је то случај са предлогом комисије. Југословенска делегација је вољна подржавати у принципу немачки предлог под резервом извесних детаљних измена. У сваком случају, ако конференција сматра да за сада не може још прикупити довољан број гласова који би омогућили доношење једне конвенције у том смислу, делегација Југославије, стоји на гледишту да конференција не треба да заврши свој рад док овај принцип не буде у најмању руку примљен од ње у облику једне жеље или препоруке владама". У име чехословачке делегације говорила је г-ђа XараковаК ралова: »У принципу примамо све предлоге, који имају за циљ да прошире права удате жене у погледу задржавања њеног држављанства у оној мери. у којој то диктују околности социјалнога, економског и културног живота сваке државе. Слажемо се са југословенском делегацијом и примамо у принципу немачки предлог«. По завршеној дискусији, претседник г. Политис , министар Грчки, завршио је овим речима: »Завршавајући ову дискусију, која је била веома интересантна, срећан сам што могу констатовати да је остала у форми, која је достојна озбиљности о којој се радило. Исто тако са највећим задовољством честитамо женским члановима владиних делегација, које су приликом дискусије узели реч, честитам им на тексту, којом су подржавале своју тезу«. Предлог, који је био поднет од стране комитета, био је примљен са 32 гласа противу 2 (текст је наведен у почетку). Друго питање је било: »Ако жена по закону своје земље губи држављанство услед промене држављанства од стране мужа у току брака, може га изгубити само ако може стечи ново држављанство мужевљеве«. И ово је било примљено са 30 гласова. Tpћhe питање гласи: »Натурализација мужа за време трајања брака не повлачи за собом промену држављанства жене, осим ако она на то пристане«. При гласању и ово је примљено са 23 гласа. Четврто: »После раставе брака, жена понова стиче своје старо држављанство, само ако га је тражила према закону своје старе отаџбине. У том случају она губи држављанство, које је стекла удајом«. При гласању и ово је примљено са 26 гласова. Осим ових питања, која су ушла у конвенцију, примљена је једна препорука и један предлог: Препорука примљена од комисије онако је редигована: »Конференција препоручује државама да испитају не би ли било могуће: 1. Да у својим законодавствима усвоје принцип једнакости послова у питању држављанства, руководећи се у главноме интересом деце. 2. Да одлуче да од сада држављанство жене неће бити у принципу измењено без њеног пристанка, било приликом ступања у брак, било приликом држављанства од стране мужа«. А предлог гласи: »Конференција изражава жељу да жена која је због удаје изгубила своје држављанство, а није стекла држављанство мужа, може добити пасош од државе чији је држављанин њен муж«. II. Феминистичке организације и комисија. Пре него што је била донета одлука по овим члановима о питању држављанства удате жене, комисија је на тражење феминистичких организација на изванредној јавној седници саслушала представни-

це тих организација. Још у самом почетку конференције састале су те организације у Хагу и поднеле један меморандум конференцији. У њему оне траже: да жена, била удата или не, има парво као мушкарац да задржи или промени своје држављанство; да женино држављанство не може бити промењено самом чињеницом ступања у брак или променом држављанства мужа за време док траје брак; да се жени не сме ускратити право да задржи своје држављанство или да га путем натурализације промени из самог разлога штo је удата и да држављнство жене не може бити измењено без њеног пристанка, сем под истим условима у којима се и држављанство мушкарца мења без његовог пристанка. Када су половином месеца марта дошле у дневни ред комисије питања држављанства удате жене, онда су тражиле феминистичке организације (Интернационална Алијанса за женско право гласа и Интернационални Женски савез) следеће: 1. Да буду седнице комисије за држављанство јавне, т. ј. да и оне имају приступ. 2. Да буду фем. организације представљене у комисији са по једним посматрачем, који има право говора, али нема право гласа. 3. Да се слушају њине представнице. Комисија је одбила прва два тражења и усвојила је само последње. У том циљу одредила је једну ванредну седницу. на којој he представнице феминистичких организација говорити, али без права дискусије. На тој седници говориле су: Макмилан, Марија Вероне, Стевенс и Вергара. Макмилан је рекла у главноме ово: »Мотиви који нас гоне да постављамо тражења у том смислу јесу следећи: жена је људско биће као и мушкарац, и зато јој не треба ускратити никоја права која има мушкарац. Нарочито не услед удаје.. Не слаже се ни са достојанством жене ни са важношћу држављанства да јој се оно одузима или намеће без њеног пристанка. Говорница даље каже, да жене нису задовољне са тим. што конференција хоће, т. ј. да спречи двоструко држављанство и бездржављанство. »То са нашег гледишта нису битни принципи«. Оно што ми хоћемо, то је да жена буде третирана као одговорни грађанин, од кога се тражи његов пристанак, нарочито потребан у питању избора његовог држављанства, најосновнијег од свих политичких права. У име Интернационалнога Женског савеза говорила је г-ђа Марија Верона. Аргуменат г-ђе Вероне роне био је: »Видимо да конфликти постоје у овом или оном облику. под принципом слободног избора држављанства, стога ми не видимо зашто би то онда био разлог да нас лишите тога права«. На крају признаје да конференција за кодификацију не може државама наметнути ово или оно законодавство, и стога he жене бити задовољне ако она са своје стране изрази једну препоруку разним државама у смислу женских жеља. У име американских жена, т. зв. Интерамериканске Комисије жена говорила је г-ђа Стевенс.* Она тражи од конференције да у кодекс међународног права унесе принцип једнакости полова у погледу држављанства. Даље говорница набраја све земље, у којима је спроведен тај принцип (што је било више него непотребно, јер су чланови комисије сви стручњаци за та питање, и тачно знају како је оно у којој земљи решено). Свој говор завршава причом, која не прави добар утисак. На крају говора г-ца Марта Вергара, секретар Народног Женског савеза у Чили. Она говори о напредном законодавству своје зем-

*) Ово је преставница екстремних американских феминисткиња, које нису чланови Интернационалне Феминистичке Алијансе, којој Женски Покрет припада, јер се њихове методе рада и њихова гледишта у многоме разликују од наших.

Број 13—16

.ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 7