Ženski pokret

штва за заштиту девојака није добивена никаква отплата дуга. Управа Савеза је наредној скупштини у Скопљу, октобра 1925 год., поднела исцрпан извештај о стању, у коме је примила Фонд „Маријанум" од бивше благајнице Савеза. Друштво за зашгиту девојака је, пак, тражило од скупштине Свеза да преда Друштву тај Фонд, сматрајући да тај Фонд и припада томе Друштву, које се од бивше секције Савеза претворило у засебно друштво. Скупштина Савеза је одбила да Друштву преда Фонд, делегати друштава, која су улагала у тај Фонд изјавили су, да они само поверавају Фонд на чување Савезу, и јако су били незадовољни, што је овако трошен новац Фонда, који је био намењен само специјалној сврси. Дефинитивна одлука скупштине је гласила, да Фонд остане и даље на чување у Савезу, а да ће се предати оном Савезном друштву, које прво почне зидати дом, намењен за те сврхе. По томе, претставница Друштва за заштиту девојака г-ђа Јела Спасић, замолила је скупштину, да опрости Друштву дуг, који је начињен код Фонда од дин. 49.928. Скупштина је тај дуг опростила, а такође је ослободила и управу Савеза да отплати остатак дуга, који је стара управа начинила, а од кот је још остало да се отплати дин. 14.548. Тако је сума, коју је ова управа Савеза повратила а conto дуга који је учинила стара управа, данас на-

расла ca интересом на дин. 56.394, a од примљених на књижици дин. 69.000 данас има дин. 112.747, што укупно чини суму од дин. 169.141 која се има предати Друштву за заштиту девојака, када почне зидање дома. Према овако указаном рачуну, излази да he сума која се из Фонда даје Друштву за заштиту девојака бити у ствари у целокупном износу од дин. 219.069, ако се узме у обзир да је за то Друштво већ раније узето дин. 49.928, и ако по нашем мишљењу потпуно бесправно. Према овоме извештају, сасвим је разумљиво што је управа Савеза била врло опрезна подносећи предлог скупштини о овоме Фонду. Управа, која је била дужна најскрупулозније старати се о Фонду, који је Савезу поверен, морала је сконцентрисати своје напоре, да очува поверење Савезних друштава које се указује оснивањем тога Фонда. Баш зато што је учињена огромна грешка у првим годинама стварања Фонда, да се. олако изузимао и трошио новац одређен за нарочите сврхе, управа Савеза је својим брижљивим напорима да сачува Фонд „Маријанум" само за одређену сврху, тежила да исправи оно, у чему се неоправдано грешило у почетку, и да поврати ону веру, која је услед небрижљивог располагања савезном имовином могла бити пре десет година јако усколебана.

Različita gledišta o § 9 nacrta zakona za suzbijanje spolnih bolesti

Zagreb, 14 juna 1933. Štovana gospodo urednice! U Vašem listu od aprila-maja 1933, broj 4-5, izišao je u izvacima izveštaj iz »Novosti« o sastanku naše sekcije Udruženja univerzitetski obrazovanih žena, na kojem su održana dva raferata, medicinski i pravnički, o projektu zakona za suzbijanje spolnih bolesti. Najpre moramo istaći, da referati nisu održani u cilju, da se suzbije potreba § 9 tog projekta, već stoga, da se naše zainteresovane članice potanje upoznaju s čitavim tim projektom zakona i da nam po jedan medicinski i pravnički stručnjak dadu svoja stručna mišljenja o svrsishodnosti pojedinih ustanova tog projekta. Gospođe dr. Plasaj i dr. Winter istakle su veliku važnost i korist takvog zakona, što je uostalom i u »Novostima« istaknuto, ali su se obe,

posve neovisno i svaka sa drugog stanovišta protivile § 9 kao nesvrsishodnom i opravdale svoja mišljenja razlozima, koje ćemo vam niže navesti. Mi te razloge nismo iznijeli u novinama, jer smo ih u obliku rezolucije sa toga sastanka poslale g. Ministru socijalne politike i nar. zravIja, pa nismo htjele da prije izidu u novinama, nego ih g. Ministar primi. Samo smo ih uzgred spomenule u izveštaju o referatu g-đe dr. Winter. Naša rezolucija glasi ovako: ..... § 9 projekta zakona o suzbijanju spolnih bolesti određuje, da svako »lice, koje stupa u brak mora za venčanje podnesti vlastima uverenje, izdato od državnog ili samoupravnog lekara, iz koga će se videti, da ne boluje ni od jedne spolne bolesti, navedene u § 1 ovoga zakona«. JUNI 1933.

ŽENSKI POKRET

73