Ženski pokret, Jul 01, 1934, page 14

mentarnim svojim snagama, nego vidi preko nje prostrt blagi, božji dah. Sve ti izražava tako neposredno da njenu poeziju primarno sa nekom naročitom, pobožnom nežnošču koja nosi čoveka u oblast prisnog umetničkog doživlaja. * Kalina-Malina je priznata književnica. Malo je na svetu literatura koje bi mogle da se ponose takvim biserima originalnih omladinskih pripovedaka kao što može da se ponosi bugarska književnost delima Kaline-Maline. Zbirka „Mali velikodušnici" sadrži žive slike iz istinskog života. Junak pripovedaka je dete sa izrazitom velikodušnošću, ali ona se ne kaže u sentimentalnosti i lepim rečima, nego na delu i time utiče dete tako jako na svoju okolinu da je etički diže. Fakt da savršeno dobrom detetu nije partner savršeno zlo dete, nego samo obično, istinito dete diže umetničku i socijalnu važnost ove knjige. U celoj knjizi ne postoji tendenciozna reč, niti se autorka zgranjava, niti deli pouke. Dobro delo samo po sebi vaja tendenciju, ali ona se ogleda jedino u efektu. Kalina-Malina ima neiscrpnu fantaziju i pored toga je vanredan psiholog, koji savesno ispituje detinju dušu i traži u njoj klice koje mogu i u gustoj tami ponići prema suncu-životu. Elementarni nagon samoodhrane u detetu diže autorka u oblast duševnih osobina: u najočajnijim životnim prilikama rada se u njegovoj duši otpornost protivu bede i potsvesna vera u bolje dane. „Sirote" je omladinski roman koji možemo da uvrstimo među malobrojne omladinske romane svetske književnosti. Roman je prenet u ratno i posleratno doba i prikazuje tragičnu sudbinu nevine dece i uzornih roditelja kao posledicu rata. Ovo delo se odlikuje oštrim posmatranjem socijalnih prilika. Deca se bore u mukama i pobedonosno se dižu kao živi tužitelji rata. Ljubav među braćom i sestrama, pacifističke težnje na osnovi plemenite ljubavi prema otadžbini daje ovom romanu naročitu vrednost. Šteta za celokupan utisak romana je u tome, što je autorka banalnim epilogom pokvarila njegov umetnički nivo. Sanda Jovčeva je profesor gimnazije. Ona piše pesme, pripovetke za odrasle i omladinu, članke, prevodi iz francuske i naše književnosti. Nekoja od njenih dela prevedena su na francuski, rumunski i srpski jezik. Jovčeva je veoma agilna u mnogim kulturnim društvima. Pre krat-

kog vremena je bila primljena u pariški „Petit cercle international". Prve lirske pesme koje je izdala nose ime „Žetven dan“. Ona je pesnik radosne, plodne prirode i samo u tmurnim jesenjim danima joj je duša tužna. Njene pripovetke prikazuju život seljačke kuće i kuće malovaroškog intelektualca, koji je još pod uticajem nepokvarene prirode. Jovčeva posmatra realni život razumom i srcem, razgolićuje njegove rane i istražuje njihove uzroke. Kao umetnik ona se ne udubljuje u sebe, njeno ocenjivanje života nema za osnovu njen odnos do života, nego posmatra i razume život svoje okoline kao žena savremena, aktivna i puna razuma. U njenim pripovetkama se ogledaju težnje savremene feminističke ideologije, naročito osuda rata i osuda dvojnog morala. U mnogim revijama su publikovane njene pesme i pripovetke, a pored toga je izdala još ove knjige: „Rodni krov" (priče za seosku decu), „Krst za hrabrost" (preveden i na francuski), roman „Odbačeni" sa socijalnom i reformatorskem tendencijom. „Krstom za hrabrost" bio je odlikovan u svetskom ratu mlad, jak, imućan seljački sin koji ima lepu, zdravu verenicu i koja ga voli. U borbi je izgubio ruku i dobio zato krst. Kad se vratio kući, njegovo žalosno stanje mu postane tek jasno: ne može da radi, ne može da nasledi očevinu i da postane gazda, verenica ga ne voli više. U ratu je bio gord kada su ga hvalili: junak, spasilac otadžbine! Kod kuće sazna da je samo još pola — čovek. U ovoj pripovetki je autorka snažno podvukla obe strane: život na selu, njegov plodan rad, idiličnu poeziju a na drugoj strani mladi, osakaćeni invalidi sa mračnim saznajem svoje suvišnosti u tom lepom životu. Pripovetka znači jaku pacifističku propagandu i prikazuje rat kako ruši kulturu i kako do smrti ništi život pojedinaca. Najveće delo koje je objavila do sada Jovčeva je roman „Odbačeni" sa socijalnom i reformatorskem tendencijom, ali taj roman ne dostiže umetničke višine pripovetke „Krst za hrabrost". Sadržaj romana je sledeći: Mlada profesorka Stanje je verena sa činovnikom. Njena ljubav je lepa i duboka. U momentu toplog raspoloženja podleže verenikovoj strasti. Ubrzo zatim upozna se on sa bogatom devojkom i napušta Stanju, koja u strahu očekuje dete. Svesna da je učinila nešto protivzakonito, ona napušta službu i vrati se kući. Mnogo pati, osuđuje samo sebe, oseća da je svi preziru. Kada joj se pogorša materijalno stanje, potraži nekadašnjeg verenika

78

Жбнски ПОКРЕТ

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934