Ženski pokret

mentarnim svojim snagama, nego vidi preko nje prostrt blagi, božji dah. Sve ti izražava tako neposredno da njenu poeziju primarno sa nekom naročitom, pobožnom nežnošču koja nosi čoveka u oblast prisnog umetničkog doživlaja. * Kalina-Malina je priznata književnica. Malo je na svetu literatura koje bi mogle da se ponose takvim biserima originalnih omladinskih pripovedaka kao što može da se ponosi bugarska književnost delima Kaline-Maline. Zbirka „Mali velikodušnici" sadrži žive slike iz istinskog života. Junak pripovedaka je dete sa izrazitom velikodušnošću, ali ona se ne kaže u sentimentalnosti i lepim rečima, nego na delu i time utiče dete tako jako na svoju okolinu da je etički diže. Fakt da savršeno dobrom detetu nije partner savršeno zlo dete, nego samo obično, istinito dete diže umetničku i socijalnu važnost ove knjige. U celoj knjizi ne postoji tendenciozna reč, niti se autorka zgranjava, niti deli pouke. Dobro delo samo po sebi vaja tendenciju, ali ona se ogleda jedino u efektu. Kalina-Malina ima neiscrpnu fantaziju i pored toga je vanredan psiholog, koji savesno ispituje detinju dušu i traži u njoj klice koje mogu i u gustoj tami ponići prema suncu-životu. Elementarni nagon samoodhrane u detetu diže autorka u oblast duševnih osobina: u najočajnijim životnim prilikama rada se u njegovoj duši otpornost protivu bede i potsvesna vera u bolje dane. „Sirote" je omladinski roman koji možemo da uvrstimo među malobrojne omladinske romane svetske književnosti. Roman je prenet u ratno i posleratno doba i prikazuje tragičnu sudbinu nevine dece i uzornih roditelja kao posledicu rata. Ovo delo se odlikuje oštrim posmatranjem socijalnih prilika. Deca se bore u mukama i pobedonosno se dižu kao živi tužitelji rata. Ljubav među braćom i sestrama, pacifističke težnje na osnovi plemenite ljubavi prema otadžbini daje ovom romanu naročitu vrednost. Šteta za celokupan utisak romana je u tome, što je autorka banalnim epilogom pokvarila njegov umetnički nivo. Sanda Jovčeva je profesor gimnazije. Ona piše pesme, pripovetke za odrasle i omladinu, članke, prevodi iz francuske i naše književnosti. Nekoja od njenih dela prevedena su na francuski, rumunski i srpski jezik. Jovčeva je veoma agilna u mnogim kulturnim društvima. Pre krat-

kog vremena je bila primljena u pariški „Petit cercle international". Prve lirske pesme koje je izdala nose ime „Žetven dan“. Ona je pesnik radosne, plodne prirode i samo u tmurnim jesenjim danima joj je duša tužna. Njene pripovetke prikazuju život seljačke kuće i kuće malovaroškog intelektualca, koji je još pod uticajem nepokvarene prirode. Jovčeva posmatra realni život razumom i srcem, razgolićuje njegove rane i istražuje njihove uzroke. Kao umetnik ona se ne udubljuje u sebe, njeno ocenjivanje života nema za osnovu njen odnos do života, nego posmatra i razume život svoje okoline kao žena savremena, aktivna i puna razuma. U njenim pripovetkama se ogledaju težnje savremene feminističke ideologije, naročito osuda rata i osuda dvojnog morala. U mnogim revijama su publikovane njene pesme i pripovetke, a pored toga je izdala još ove knjige: „Rodni krov" (priče za seosku decu), „Krst za hrabrost" (preveden i na francuski), roman „Odbačeni" sa socijalnom i reformatorskem tendencijom. „Krstom za hrabrost" bio je odlikovan u svetskom ratu mlad, jak, imućan seljački sin koji ima lepu, zdravu verenicu i koja ga voli. U borbi je izgubio ruku i dobio zato krst. Kad se vratio kući, njegovo žalosno stanje mu postane tek jasno: ne može da radi, ne može da nasledi očevinu i da postane gazda, verenica ga ne voli više. U ratu je bio gord kada su ga hvalili: junak, spasilac otadžbine! Kod kuće sazna da je samo još pola — čovek. U ovoj pripovetki je autorka snažno podvukla obe strane: život na selu, njegov plodan rad, idiličnu poeziju a na drugoj strani mladi, osakaćeni invalidi sa mračnim saznajem svoje suvišnosti u tom lepom životu. Pripovetka znači jaku pacifističku propagandu i prikazuje rat kako ruši kulturu i kako do smrti ništi život pojedinaca. Najveće delo koje je objavila do sada Jovčeva je roman „Odbačeni" sa socijalnom i reformatorskem tendencijom, ali taj roman ne dostiže umetničke višine pripovetke „Krst za hrabrost". Sadržaj romana je sledeći: Mlada profesorka Stanje je verena sa činovnikom. Njena ljubav je lepa i duboka. U momentu toplog raspoloženja podleže verenikovoj strasti. Ubrzo zatim upozna se on sa bogatom devojkom i napušta Stanju, koja u strahu očekuje dete. Svesna da je učinila nešto protivzakonito, ona napušta službu i vrati se kući. Mnogo pati, osuđuje samo sebe, oseća da je svi preziru. Kada joj se pogorša materijalno stanje, potraži nekadašnjeg verenika

78

Жбнски ПОКРЕТ

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934