Ženski pokret

zemnim radovima, i pitanje nezaposlenosti omladine i mladih ljudi. Na čelu komisija koje su raspravljale ova pitanja, bile su izabrane za pretsednice žene, i to: za pretsednicu komisije za rad žena u pođzemnim radovima, Holanđanka gđa. Stemberg, a za pretsednicu komisije, koja se bavila pitanjem nezaposlenosti omladine, gđa. Abbott. U ovome članku nećemo ulaziti u detalje rada ovogodišnjeg zasedanja, koje je bilo vrlo interesantno, već želimo samo da iznesemo пеке značajne pojedinosti. Jednoglasno je primljena konvencija za zabranu noćnog rada žena u rudnicima. Prilikom debate naročito je bilo razmimoilaženja u pogledu izuzetka koji su traženi da se u tekstu konvencije naglase. Naime, zahtevano je da se zabrana odnosi samo na žene manuelne radenice, a da se izuzmu sve ostale kategorije žena, koje mogu biti zaposlene u rudarskim preduzećima: to jest žene koje moraju po prirodi svoga posla ili radi svojih studija silaziti u podzemlje. Ovi izuzeci su zahtevani iz razloga što se htela ograničiti zabrana na najmanju meru, a to je samo za one radenice koje sve vreme svoga posla moraju provesti u podzemnim radovima. Ma da je rad u rudnicima ubitačan za radnike oba pola, za žene je taj rad naročito škodljiv s obzirom na njihovu konstituciju i njihovu prirodnu funkciju. Na kraju konvencija је usvojena sa ovako široko formulisanim izuzecima. Drugo pitanje, nezaposlenost omladine, bilo je u birou rada dugo studirano. Uglavnom se raspravljalo o teškom problemu, nepoznatom pre današnjeg doba, da ogroman broj mladih muškaraca i žena posle svršenih studija, ili posle završene obuke u zanatima, luta gladna u najvećoj nevolji, bez mogućnosti da se zaposli. Isto tako ogroman broj dece, u doba kada treba da stupi na zanat, nema mogućnosti da ga uči, niti ima mogućnosti da produži školovanje. Teške posledice ovakvog stanja, demoralizacija i krajnja beda koja zahvata redove omladine, veoma su opasne za budućnost čovečanstva. Konferencija se bavila naročito pitanjem na koji način da se ove prilike poprave, da se zaštiti omladina od demoralizacije i fizičkog propadanja. na koji način da joj se osigura priprema za život i pristojno uposlenje. Ne ulazeći za sada u detalje rada ove komisije, kao i u rasmatranje donetih odluka, napomenućemo samo dva momenta koji su za nas od naročitog interesa. Prvi je ovaj: Internacionalna federacija hrišćanskih sindikata pokušavala je da iznese pred konferenciju zahtev da donese odluku da treba smanjiti uposlavanje udatih žena,

kako bi se na taj način stvorila mogućnost za uposlenje omladine. Holandski radnički delegat, član ove federacije, ja obrazložio ovaj zahtev u komisiji, ali ubeđenje svih prisutnih je bilo tako odlučno protivno ovom apsurdnom predlogu, da je predlog odbačen čak bez ikakve diskusije. Na plenarnoj sednici konferencije pokušao je ovaj isti delegat još jednom da izloži svoj predlog, ali je ostao sasvim usamljen, tako da je njegov predlog potnuno propao. Treba podvući da predlog nije bio odbačen, već mnogo gore, o njetnti konferencija nije htela čak ni diskutovati. Po ovome pitanju se završio rad time, što je bila primljena preporuka koja daje državama upute za čitav niz mera koje kao hitne treba države da preduzmu radi suzbijanja nezaposlenosti omladine. O svemu tome izvestiću naše čitaoce u idućem broju lista. Druga stvar koja je od naročitog interesa za nas, to je peticija koju je uputila Internacionalna alijansa za žensko pravo glasa direktoru Internacionalnog biroa rada za ovogodišnju konferenciju, i to posle kongresa u Carigradu. Ovu peticiju potpisalo je još osam internacionalnih ženskih organizacija i preko četrdeset nacionalnih feminističkih organizacija, među kojima i naša Alijansa Ženskih pokreta i Jugoslovenski ženski savez. Ta peticija glasi: I. A) Na dnevni red konferencije je stavljeno pitanje nezaposlenosti omladine. B) Internacionalna federacija hrišćanskih sindikata uzela je inicijativu da traži od internacionalne konferencije rada moralnu i materijalnu potporu u cilju da se izmeni današnji teški položaj nezaposlene omladine. Da bi se to postiglo među ostalim sredstvima, federacija preporučuje primenu specijalnog nacrta rada koji će voditi računa o fizičkim sposobnostima, profesionalnom formiranju i pravima čoveka. C) Pomenuta federacija tražila je između ostalog i: 1.) da se rad udatih žena reguliše tako da se olakša materama povratak u porodicu; 2.) zabranu da žene mogu zauzimati posao muškaraca. Na ove predloge pomenute federacije ističemo: II. Da moraju biti osnovna prava čoveka ista za muškarca i ženu, bilo da je žena udata ili ne. III. Oduzeti ženi pravo da može zarađivati posle udaje, znači oduzeti joj jedno od najosnovnijih prava čovekovih. IV. Oduzeti ženi pravo da može prepuzeti neki rad koji je dotle obavljao muškarac, znači isto tako oduzeti joj osnovno pravo čoveka, i učiniti da postane rad monopol muškaraca.

74

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

МАЈ-ЈУНИ 1935