Ženski pokret

у њој oceћa јак утицај Ајин. Најскупоценији грађевни материјал донесен је из Мале Азије, Грчке и Египта да се она изради. Купола њена није толико широка као Ајина, али је наводно виша. Врло лепо Сулејманово турбе, па турбета доцнијих султана и султаније Коксолаве. Око предворја колонада од 24 гранитна и порфирна стуба. Двориште је цело обложено мермерним плочама. Стари чемпреси и платане унаоколо. Преко пута је музеј Еокаф. Највреднији у погледу отоманске културе. Тек онда човек добија прави појам о њој. Ванредна збирка старих ћилимова и везива, старих повеља, рукописа и књига. Ту човек осети јаче но игде онај дах праве, дубоке отмености, која може тако често да се види по држању и начину многих Турака. Управо нас је поразила та отменост, да већ не говорим о великој врло учтивој љубазности свију Турака. У Еокафу се чувају сви султанови хатишерифи и фермани, а све је изложено са толико достојанствене дискреције, да вас мора задивити. Што се музеја тиче, ванредно је леп и Нови отомански музеј, у њему је (у две зграде) изложено све што је Цариград умео да сачува од ранијих култура. Ту су старине асирско-вавилонске, хетитске, египатске, феничанске, кипарске, грчке, римске, византијске и исламске. Осим тога дивна збирка источњачке керамичка стакла и порцулана. На још веће, управо вртоглаво богаство старих султана наићи ћемо у самом правом Серају, најстаријем седишту султана. Ту се тек виде сви они поклони и предмети из бајке. Али ту је и сва она беда старотурског живота у султановом харему и на његовом двору. Град контраста! Најшири хоризонти, најскученији видици. Најсјајније палате, најбеднији кућерци. Није било лако, створити овде нешто ново. Да, заиста, нико не може да потцењује

велики напредак једног народа који се подигао из дубоке таме у коју је био затворен. Шта треба још да кажем? Да нас је лудо детињасто одушевљење зграбило кад смо у Скутарију осетили под ногама азијско тле, да смо у сам час Врбице поздрављали нашу децу, која су у тај мах са звончићима у руци и око врата шетала улицама „другога континента", да смо се опијали топлим мирисом свију расцветаних џбунова средоземних макија возећи се око дивног острва Принкипа, лепог летовалишта отмених Цариграђана. Мраморно Море било је заиста мермерно, мирисали су стари чемпреси и агаве, и све нас је потсећало на нашу Далмацију и њено бистро плаво Јадранско Море. Освежене, одморне кренусмо се натраг у домовину. Као најлепша попутнина из Турске биле су нам речи Талих Рифке-а којима је оцртао Анкару, то срце и тежиште нове Турске: „Ако вас је напустила храброст, ако вас муче визије у који је запао свет после рата, дођите у Анкару. Атмосфера која влада у њој, доказаће вам шта се да учинити уједињеном вољом целог једног народа. Онде ћете добити нов елан и нову енергију. Видећете оно што се не може нигде видети: у свакој ситници, у сваком кутку, у сваком засађеном дрвету или положеном тамељу опипљиво и јасно, огромно буђење једне нације. Пред вашим очима манифестоваће се буран и пун енергије живот једне земље, коју су још пре неколико деценија највећи писци прогласили мртвом и покопаном. Манифестоваће се онде живот који клија свуда: нада, идеали, смелост, вера, оптимизам. У Анкари ћете удахнути атмосферу стварања и осетити једно велико „ја“ пуно карактера и воље за животом." Београд

Јулија Бошковић.

Internacionalna konferencija rada

U junu је održano godišnje zasedanje Internacionalne konferencije rada u Ženevi. Na ovogodišnjem zasedanju je bilo u delegacijama raznih država 16 žena, od kojjh su bile 4 vladini delegati, i to iz Sjedinjenih Država Severne Amerike, Švedske, Norveške i Nove Zelandije; 9 žena kao vladini eksperti i 3 žene kao radnički eksperti. Gđa Grace Abbott, poznata organizatorка i dugogodišnji šef državnog biroa za zaštitu

đece u Sjedinjenim Državama Severne Amerike , a sada profesor na čikaškom univerzitetu, bila je šef delegacije svoje države, S obzirom na broj žena vladinih delegata, ova konferencija je bila najmarkatnija, pošto su prvi put četiri države imale za delegate žene. Pitanja koja su na ovogodišnjem dnevnom redu naročito interesovala ženske organizacije bila su: konvencija za zabranu rada žena u pod-

МАЈЈУНИ 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ