Ženski svet

МАТИ, МАТИ!...

(Намењено Српкињама матерама.)

- г «a нитање : шта да раде Србин и Српкиња, иа да се одрже у народносном духу, свагда им се у t ирвом реду препоручивале срп. нар. песме, да њих читају и студирају! А за што? Јер су нар. песме најзгодније средство за образовање у нар. духу: у њима је дух и живот народни; нар. песме су искуство народно! Искуство је најзгодније срество за поуку! А што је главно, оћемо-л’ себе, да иознамо, морамо себе и испитивати!... Песми срнској се и сгранци диве, а ми треба тим пре да присвајамо и њима своје друштвене силе да питамо; јер, ако оће Србин и Српкиња историју своју да зна, најбоље и најверније ће је присвојити из нар. песама; ако оће Србин и Српкиња леиоте ио форми, наћи ће је у нар. несмама; ако оће Србин и Српкиња духовите иредмхте , наћиће је у нар. песми ; ако оће Србин и Српкиња, што треба да оће ! да се науче леиом језику сриском, научиће се из нар. песама; ако оће Србин и Српкиња ирави дух човечански, ионосити дух народни, који су мерило да-л’ је човек прави човек, да-л’ је Србин прави Србин, да-л народ прави народ све ће то Србин и Српкиња наћи у нар. песмама! Према овом је јасно, да су нар. песме Србину и Српкињи најзгодније срество за образовање у нар. духу. И зар онда Србин и Српкиња, да запусте своје дивно благо, те да сваку свестност своју носвећују духовитости туђинштине, кад им се даје најзгоднија прилика, управо најсветија прилика: да се питају својом умном раном, коју је зготовио дух, ђенералан дух српског народа, кога је сковао низ векова патње, борбе и искуства! Не, та ваљ’да неће још пасти заљуљана свест народна! Јаке су жиле стабла српске самосвести и не дај Боже, да се ова ишчуиа из срца српског! . А сад на ствар! Ко год је иоле завирио у срп. народ. песме, наћиће у њима опеване како опште човечаиске врлине и мане, тако и посебне

народне. Да наспоменемо само неке! Ту је опевано: јунаштво и кукавичлук, правда и неправда, поштење и непоштење, побожност и безбожност, родољубље и неродољубље, љубав, мржња, побратиметво, сроство и т. д. Све је то у примерима изнесено и једне се као врлине уздижу, јер су основ срећи и благостању; а друге ее као мане куде, јер су узрок несрећи и пропасти! Сваки тај оиеван предмет толико занима човека, да се бори са валима мисли, док не нађе на дну мора најскупоценији бисер здравог уверења о оиеваном предмету. Као што сваки предмет опеван у нар. песмама занима човека, тако је занимљиво : како нар. песма пропраћа жену, а особито како пропраћа жену као матер. Сироче је свако дете, које изгуби ма тер! А зашто ! Јер нема детету праве неге материнске,- нема детету блага, у ком је уживало; нема топлих загрљаја, нема врелих иољубаца мајчиних: нема ноуке, нема карања, нема заштите; нема мајчиног срца, у ком њежност материнска станује. . . . Човек у највећем очајању, у часу разочарања о животу и свету, као и у часу среће и задовољства свагда се сећа матере CBoie. Мати је светиња, јер јој је и задаћа света: родити , однеговати и усавршити чедо своје! Колико висок, толико тежак је посао то! Мати даје детету прву храну, и тим му јача Физичку снагу; али му она даје и прву душевну храну, она је прва учитељица, нрава мученица! ... Зато је мати као светиња продрла у душу човека, а све због труда њеног око усавршавања и образовања чеда свог, будућег човека. Сваки човек према чуству свом даје јој разне китњасте називе, а најобичнији је „мила мајчице! 44 Мало у којој народ. песми нећемо наћи „мила мајчице“, где се говори о жени као матери. Но, то је особина сваког човека и народа, који је иоле свестан и душевно здрав.

Бр. 1. ЖВНОКИ СВЕТ.