Ženski svet

удавачу. А је јш невеста чисто, вредно, ногодно чељаде знаде ли кућевне no слове, то је са свим споредна ствар. Жалосно је, али је тако. Лецим се говорима то не да излечити Мора се други лек тражити. Ту се мора иримером иредњачити. То је једини и си гурни лек. Ја сам уверен, да ћемо само тако моћи раскош у оделу из нашег народа'искоренити. Ово треба да је задаћа нашег образованог женскиња, јер су, као што се види, у нрвом реду оне иозване, да на том пораде. Ко ће да почне. Ја мислим наше женске задруге. Ту се искупило све што је боље и образованије у ком месту, а на њих се угледа наше остало женскиње, па за то задруге морају io узети у своје руке. Свакога би искреног родољуба обрадовало кад би се у женским задругама повела реч о овом питању и одлучило војевати против раскоша у оделу. Племенита је сврха женских задруга: потпомагање сиротиње, али би овако учиниле, да сиротиње мање буде, да српске тканине имају бољу прођу, те би се тиме подстицао рад и вредноћа, а мпога вредна и ваљана Српкиња радилица заслужила би себи кору хлеба. Особито би требале да узму себи ово за задаћу наша „девојачка удружења“. Она би још више могла у томе урадити. Колико се сећам имамо ~девојачка удружења“ само у Н. Саду и у Вел. Кикинди, па и у то, заиста, лепо коло несу се канда ухватиле све девојке. А где су друга већа српска места? Што не би до сад, може од сад Могло би у сваком повећем српском селу, а нек’мо ли у градовима, постојати девојачко удружење, коме би поред лепе задаће, КO ЈУ С У себи иоставила та два девојачка удружења, била главип задаћа: искорењи вање раскоша у оделу код нашег народа.

Отворено признајемо, да смо ми мушки слаби, да то изведемо. У томе нас особито ви, српске девојке, морате помоћи. Покажите, драге сестре да у вашим грудима бије срце за свој народ и да вам на срцу лежи срећа и напредак народњи, па се удружите. Оснивајте удружења, уписујте се у њега сви. листом, а нека вам је и ово задаћа, па је вршите драговољно, одушевљено (на онај начин како вам се најбоље свиди) како би утицај био снажнији и успех је онда осигурап. Залуд ће ваша браћа говорити против раскоша, залуд препоручивати умереност, ако их ви у том не потиомогнете. Бар кад идете у село или у манастир, идите у срнском (или у обичном) оделу. Не бојте се да ће вам ко рећи: како сте се тиме „попростачиле“, На против тада ћете бити милији Србину, јер ће у. вами гледати Српкињу (а Бога ми и кућаницу). Нађе ли се који, да вас ради тога исмеје, будите уверени, да у тога не бије ерпско срце, а онда вам то исмевање неће изгледати за увреду. Заиста је краспо српско одело. Као ђак у Нов. Саду видео сам једиу девојку из Славоније, која )е дошла са оцем својим у град, да обиђе брата војника. Све што је на њој, све је то сама својом руком израдила; Ту јој на оделу гледаш памет и вредноћу у оним лепим везовима, шупљикама и др. Па како је у том оделу дивно изгледала! Баш јој доликовало лицу и стасу девојачкоме! А тако одело могло би и образовану девојку нодичити, на забавама и у другим приликама. Држим да сам доста рекао, а нашем женскињу и не треба више, јер се оно свагда одушевљавало за бољитак и срећу свога народа. А сад, у име Божије, на посао! У Срему свештеник Р —е.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Br- 1-