Ženski svet
Бр. 9.
Успомена на Жорж Сандову отровала му је дане. Туга за њом претворила се у огорчење, тако да је близу био, да је прокуне. Кад се повратио у Париз у свој љубичициним мирисом задахнути стан, клонуло је његово животно сунце нагло своме крају.
— — Чак му је и сад у део пала нежна
љубав племенитих жена. Сестра његова госпођа Лујза Једрцејевиц похитала је из Варшаве, да га негује; а помагала је и кнегиња | Царториска; грофица Потоцка дошла је из Нице на самртну му постељу, Изишла је предањ у белим хаљинама. Лепо лице беше јој сузама орошено, те изгледаше као небеска појава. По жељи болесниковој
• (С немачког
ЖЕНСКИ СВЕТ.
183
| отпевала му је химну о девици која је | спасла живот Страдели. Шепен шапташе | нејасно: Боже мој,“ ала је то лепо! Још | једанпут — још једанпут! И док су други | код постеље његове на колена пали, лебдео „је глас грофичин у једном свечаном псалму | од Марчела — над тихим јецањем....
| После подне сутра дан, 17.роктобра ' 1849. преселио се, примивши свето причешће, у оно царство, „207 де55 Вестурувет ИГатате тогедеткећте“. Нежне женске руке по" ложише му мртво тело у сандук и окитише "га самом љубичицом, цвећем, које је он тако · волео. Сахрањен је на Рете-Гасћајве-у, а срце "му буде смештено у цркви Светог-Духа | у Варшави,
| | | |
=— ка.
~
ПРОЉЕТНИ ЗВУЦИ.
— Драгољуб Книн. —
о о.
Алај, само кад би мога! На евјету би саздо рај, Вјечито би цвало цвеће, Вјечито би трај'о мај, Мирисом би надземнијем, Мирисао дб и гај,
А звјезде би просипале Са висине вјечно сјај....
Алај, само кад би мога !
Са дубоког морског дна
Сав би бисер покупио,
Двор би диван диго ја, Здлатом би га покривао,
Да се само љепше сја Теби, дивно моје лане,
Ком би другом тај двор да 2
Алај, само кад би мога! На свијету рјеке све
У једну би само слио,
Да ме вали рјеке те, Куморећи, крај твог двора, У лађици провозе,
Да се вјечно дивим теби, Раја мога анђеле!
Алај, само кад би мога ! На свјету би саздо рај, Вјечито би цвало цвјеће, Вјечито би трајо мај, Мирисом би надземнијем Мирисао дб и гај,
А звјезде би просипале Са висине вјечно сјај....
4. Поноћ н'јема.... Славуљ поје С цвјетних грана. О љубави, рајској сласти, О драгана !
Поноћ нјема.... Лахор лети Кроз шумице,
А цвјеће му њедра шири, О душице!
Поноћ нјема. Јече страсно
У даљини, у горици, Чедо краено !
·. двуци Фруле
Поноћ нјема.... Стара мати, Мати твоја, дар још није сан уснила,
Дико моја 2!....
45) «===> +