Židov
Nakon toga izabran je po većini provizornog vodstva RO koji je bio legalno potvrdjen i izabran od 2 člana provizornog vodstva, dok se je treći od toga ustegnuo. Izjavljuje nadalje, da nema ništa protiv niti on niti itko drugi, da se tnedjit sefardskim masama propagira Sefardstvo i da ih se na taj način duševno podiže i dovodi tako u krilo cijonistićke organizacije. No propagandni odbor Sefardske omladine tražio je, da ga se prizna predstavnikom svih sef. omladinaca u Jugoslaviji i da ga se smatra ravnopravnim sa RO. Smatra, da je možda korisnije i sa Savez i za sve one, koji misle da ne mogu raditi unutar Saveza. da izadju van i da nastoje stvoriti jednu široku organizaciju u kojoj bi bili zastupani svi dlelovi omladine, i koja bi bila kao neki »Rahmenvcrband« celokupne židovske omladine Jugoslavije. Navadja nekoliko primera o prilikama u Južnoj Srbiji i smatra, da .je potrebno da vodstvo Saveza posveti šio više pažnje tim krajevima. Iza toga uzima reč tajnik Joško Rosenberg da održi tajnički referat. U kratkim potezima crta slanje omladine I Saveza onoga časa, kada je RO primio vodstvo Saveza iz ruku Prov. Vodstva, Stanje je omladine bilo vrlo slabo. Opažalo se pomanjkanje povezanosti mediju pojedinim društvima j vodstvom Saveza. Već unatrag dve tri godine opaža se nazadak u Savezu. Premalo se brige posvećuje odgoji omladine, a previše se vremena troši na pregovore i svadje oko većinom nevažnih i neodlučnih sitnica. Ćeli Savez sačinjava jedina posve neodgojena masa ljudi, u kojima više ne živi ona zajednička ideja, radi koje je Savez osnovan i radi koje on danas postoji. Boji se, da će se, ako vodstvo Saveza ne bude promenilo svoju taktiku, Savez za kratko vreme raspasti, jer ne će biti ništa što će vezati medjusohno sve te pojedine stanice. Danas su većina društava u Savezu samo još i x pieteta, a doskora će nestati i toga, a onda dolazi svršetak. Predlaže, da pokušamo godinu dana prestati s prevelikim ideologiziranjem i nadmudrivanjem i da se posveti sav rad odgoji svakog pojedinca i da se nastoji stvoriti jednostavne ali dobre cijoniste. Prelazi na sam izveštaj o radu. Konstatira, da je rad RO poradi kratkoće vremena bio uglavnom ograničen na organizaciju i priređivanje SV. Do sada upisano je oko 700 članova, i nada se, da će se taj broj još povećati, jer mnoga društva poradi kratkoće vremena nisu mogla poslati popis svojih članova. Konstatira, da su osnovana 4 nova društva, a da su isticala iz Saveza 2 udruženja, koja su se solidarisala sa Prop. odborom sef. omladine. Osnovana su 2 prop. odbora i to jedan za Vojvodinu u Novom Sadu, a drugi u Beogradu za Srbiju. Prop. odbori počeli su svoj rad. Savez im je podeldo i materijalnu potporu za propagandu. Konstatira, da je rad s decom u društvima vrlo zanemaren i u koliko se rado ne radi se sistematski Hebraizacdja takodjer trpi na istoj pogreški. Pomanjkanja učitelja i udžbenika otežava učenje hebrejskog jezika. Govori nekoliko reći o finansijama Saveza i o saveznom glasilu »HaDoaru-». Apelira na koncu na celokupnu omladinu da poip-j- 1 mogne budući RO u njegovom radu malo življe i s više volje, jer samo onda će moći budući RO pokazati na veće i stvarnije | rezultate. Čita se blagajnički izveštaj, jer blagajnik E. Goldbergcr j nije mogao doći na SV. Iz tog izveštaja se vidi da danas Savez nema nikakovih dugova no da mnoga društva ne ispunfuu savesno svoje financijJne dužnosti prema Savezu. Dano je Din 2000. subvencije »Haavivu«, Din 1000,— subvencije »Hanoarit« te 700 Din prop. odborima ftao potporu za propagandu, j Slabo financijsko stanje Saveza sprečava mnogo rad i ne do- i pušta nam da nabavimo na potrebnije knjige i cdgojni materijal, a pogotovo nam nijesu financijalne prilike dozvolile da priredimo prop. putovanja, koja su za današnje prilike u Savezu najkorisnija i najpotrebnija. Nakon blagajničkog izveštaja zaključuje predsedlatelj prvu scdnicu SV i saziva drugu za 3 sata pos'e podne. U 3 sata otvara predsedatelj drugu sednicu SV i pode] i uje reč Joški Rosenbergu kao predsedatelju verifikacione komisije da dade izveštaj o verifikaciji. Predsedatelj veril, komisije izjavljuje da je verificiran 31 mandat od 18 mesta te čita poiirence verificirane dielegate. Moli, da se izveštaj uzme do znanja. Izveštaj se prima jednoglasno. Cvi Rothmullcr predlaže da se popuni biro onamo da Aieksa Haijdu bude četvrti potpredsednik. Predlcg se prima. Nakon toga debija reč Cvi Rotbmiiller da održi referat o Konstrukciji Saveza. U orga ni zat ornom pogledu učinjena je u našem Savezu velika greška. Savez je stvaran odozgo umjesto odozdo. Prvo se .jude upisalo u Savez, a onda ih se tek predobivalo za pokret, Uvek su postojale 2 struje. Jedna, koja je tražila da' Savez bude dobar organizacioni aparat, a druga, da on bude zajednica srodnih ljudi. Ta se druga struja, koja nije nikada imala velikog uspeha ispoljavala kao zajednica, zadruga, ahdut itd. Odgojni rad doživio je u našem Savezu fiasco. Ako pogledamo odgojne rezultate kroz 8 godina, onda ćemo vidjeti da oni nisu ni iz daleka onakovi kakove smo mi hteli da postignemo. Naš Savez nije stvorio jednu novu i bolju generaciju. Kod nas su se ljudi u Jugoslaviji uvek zadovoljavali financijskim usipesima i premalo su polagali važnosti na odgojni rad. Treba da se odlučimo ili da Savez ostane kao dosada bezbojna masa u kojoj će se pojedine nijanse sve više grupi sa ti i imati sve manje i manje interesa za zajedničku stvar, a sve više za svoje posebne interese ili da Savezni damo neku boju i smer i is krenemo tako sve protivne nijanse. Ova konstrukcija bila bi »Rahmenverband«. Jedan »Rahmenverband« sastavljen od , organize-vanih jedinica bio bi za naše prilike od vrlo velike koristi, jer bi se tada svaka jedinica mogla da razvija u svojem smeru, a ipak bi sve »kupa sačinjavale jednu jedinstvenu
organizaciju. Kraj današnjih prilika ostvarenje ovakovog »Rahmenverbanda« nije moguće, jer veliki dio omladine nije danas dovoljno organirovan, da bi mogao stupiti u ovakovu organizaciju. Tu t. zv. »klal-omladinu« treba prvo izgraditi i organizovati bez obzira na one dclove, koji danas uopće, i!i tek u maloj mcri sudelu.u u Saveznom radu. U toku daljeg raspravljanja raziaie govorn k mogućnosti rekonslrukci|e našega j Saveza i poziva delegate, da o tim mogućnostima razmisle i ! stvore svoj sud. Poziva omladinu, da svim sparna poradi oko intenziviranja cijonističkog rada i odgoja svakog pojedinca, jer samo onda, i ako budemo imali svesne i p,olpuno odgojene cionističke j omladinee, onda se nećemo bojati nikakovih kriza i zapreka Govor je saslušan s velikom pažnjom i na koncu ngradjen burnim i dugotrajnim pljeskom. ■ Nakon toga izjavljuje Franjo Zent ne r u ime reiizionali nog odbora, dia su knjige pregledane i nadjene u redu, pa predlaže da SV podijeli RO-u ap&oluloriij. Izvcšlaj piov odbore prima se jednoglasno na znanje. Prelazi se na sledcću taliku dnevnog reda: Generalna debata. Reč uzima Isailo Levi (Beograd). Ispričava omi udruženje u Beogradu, što nije poslalo izveštaj o radu, ali radi promene uprave nije još dospelo da to učini, Prikazuje ukratko rad u Beogradu. Organizovali su srednjoškolce, pa sada društvo okuplja u glavnom beogradsku omladinu. Gaji se hebraizacija. Podučajc hebrejski dr. Menahcm Ruhvanger, Drže se predavanja i radi se s decom. Što- se tiče prop. odbora izjavi, uje, da će isti poći na propagandu čim dovede rad u društvu u normalni tok. Izjavljuje u ime Omladinskog jevrcjsikog društva u Beogradu, da on,o stoji na stanovištu da treba pod svaku cijenu održali celovitost SŽOU i da ono osudjuje postupak prop. sef. odbora i onih društava, koja su se s njima sol darisala. Smatra da je taj korak bio prenagljen i želi da se nadje mogućnost, da se ta omladina opet privede u Savez, Jevre/sko omladinsko udruženje smatra da je pogrešno, ako Prop. sef. odbor traži od RO-a da ga prizna predstavnikom scfarada, a trebali bi tražiti potvrdu od onih, ikoga hoće da vode. No on unatoč toga smatra da bi budući RO makar i potvrdio taj prop. odbor sve u interesu jedinstva i celovitosti Saveza. R«č dobija Franjo Ze n l n er. Predbacuje RO da nije dovoljno obaveštavao omladinu o sporu s Prop. odborom sef. omi. Čudi se, da se Cvi slaže s time, da Savez postane tehnička organizacija. Smatra da je potrebno- stvoriti rezoluciju, koK>ra se omogućuje povratak sef. prop. odbora u Savez. Za reč se javlja Zimmermann (Novi Sad). Moli da mu se dozvoli da govori nemački jer ne zna dobro srpsko-hrvatski. Smatra da je najveća slabost naše omladine, što njen život i rad nema dovoljno sadržaja. U Novom Sadu na primer drži se jedamput na ned-elju kurz i jcdatnpul nevezani sastanak i to je sve. Treba da se sistematski i intenzivno odgaja omladinu za cijonizam. Očekuje mnogo od Hanoara, Nakon toga zaključuje predsjedatelj drugu sednicu Saveznoga Veća i zakazuje narednu za sutrašnji dan u 9 sati prije podne. * « * U večer bio je nevezani sastanak delegata. Unatoč umornosti od puta, razvila se je ugodna zabava, koja je potrajala do pola 12 sati u noći. Pod se je savijao pod nogama omladine, koja je plesala svoj omiljeli -ples havu. Orile se židovske pjesme vesele i dobro raspoložene omladine. Naizmencc bi se spontano našao neko da ispriča kakovu šalu, a onda bi opet drugi otpevao kakovu sentimentalnu židovsku elegiju, Osećalo se kako život bruji i vrije u tim mladim dušama. Osećala se snaga i energija, koja silom hoće da izbije iz tih mladih ljudi. Tko je ikada sumnjao u snagu i oseća-j mladosti naše omladine, taj se je na tom sastanku morao rešiti te sumnje i poverovati u omladinu. Bio je to doživljaj za sve prisutne. Bila je to -kao neka reakcija na razumsko raspravljanje toga dana na konferencijama. 11. dan. U 9.30 otvara predseđatelj treću sednicu SV i daje reč h. j Guttmannu iz Novog Sada. On istrče pomanjkanje kom- 1 takta medju omladinom i usled toga nastaje nerazumcvanjc medju pojedinim udruženima i pokrajinama. P,oziva budući j RO da poradi oko- intenziviranja i jačanja medjusobnog kontakta medju društvima. Uzima riječ Leo Sonnenschein iz Osijeka. Zagovara stanovište izloženo u članku Alberta Weissa u Hanoaru. Smatra najvećom pogreškom dosadanjih vodstava, da se nije posvetila dovoVna pažnja realnosti i da se premalo radilo riko vezivanja omladine sa realnim životom u galutu. Za jednoga omladinca, koji predvidivo ne će otići u Palestinu, ne sine biti Palestina jedino nastojanje. Naglašuje, da on nije necionista, no smatra da je teorija Radne Palestine, koju je svojevremeno propovedao Cvi za našu omladinu bila samo štetna. Misli, da ! bi po Savez bilo samp korisno ako bi se Cvi i ljudi, koji zastppaju mišljenje kao on, povukao iz saveznog rada i da vodstvo Saveza preuzmu ljudi, koji imaju više shvatanja za realni život. Dr. Ž, Kišicky u oduljem govoru crta postanak i razvitak našega Saveza. Upozorava na činjenicu da u našem Savezu nema -kontinuiteta vodja, pa zato nema Savez nema niti jednu jasnu i ođredjeiui liniju razvoja. Cijeli je Savezni rad uslijed pomanjkanja sistematske odgoje prazan i malo vredan Vodstvo Saveza premalo uzima obzira na milje pojedinih
i udruženja. Sve se hrani istim cirkularima. A milje bitno utje! če na omladinu. Broj prg- omladine bio je veoma velik, ali kvaliteta omladine bila je vrlo slaba. Zato je i Savez bio slab. ! Računa se uvijek s organizacijama, a ne s ljudima, a to je krivo. Pojedinci treba da budu članovi Saveza a ne društva. Treba posvetiti odgoji veliku brigu.. Treba da cionizam udje u život svakog pojedinca. Da ga ispunja ne samo dok je mlad, nego da deluje na njega i onda kad on ostari. iPočeti se ima s decom i sistematski je odgajati do pdraslosti. Zagovara što živi,a lični kontakt. Iz svakog društva treba da pojedinci sto; je u ličnom kontaktu s drugim omladincima iz drugih mesta i da tako stvaraju jednu čvrstu duševnu organizaciju. Smatra da treba naći put da se istupila udruženja povrate u Savez. Treba čuvali jedinstvo Saveza. Reč uzima Moše Sch\veiger. Obazire se na neke na| vode predgovornika, Naročito pobija, mišljenje, da treba da napustimo svoj cijojustički program i da se vežemo s galutom. Traži intenziviranje cijonističkog odgoja omladine i vezanje s Palestinom. Palestina treba, da -nam postane duhovni centar. Obazire se na neke prigovore i primedbe u stvari prop. odbora sef. omladine. Priznaje da postoje razlike medju sef. i aškenaztma, no poriče da b: one bile tako bitne i neprehnodive. Principijelno stoji na stanovištu da se nemamo družiti i razgovarati s onima, koji nijesu u Savezu, nego samo s onima, koji su u sklopu Saveza. Govori protiv Rahmcnverbanda jer je on za sada neprovediv. Osvrće se na stav Ahdut Rasolima unutar Saveza i nastoji opravdati stav Ahduta. Meir \Vclt ma nn traži da Savez postane opet jedna dobra tehnička organizacija, jer je loše funkcioniranje Saveznog vodstva krivo svim neprilikama u Savezu. Govori protiv »Rahmenverbanda« kao za- danas neprovediva kombinacija Zagovara intenzivan rad s masom. Brani stav RO u pitanju sef. prop. odbora i smatra da se ovaj PO ne može priznati predstavnikom sef. omladine, dok nema poveren’e sefardska omladina. Protestira protiv nelijepog napadaja Jevrejskog Ži-
BROJ 54-
»ŽIDOV«
7
APOLO KINO
Cijoniste, vršite dužnost prema organizaciji: plaćajte savezni doprinos!
METROPOL KINO
Nedeliu i naredne dane Sablast na farmi Osim šala- Smjeha na pretek Pustolovna drama n 6 činova KAD PUNICA PODIVLJA«. Početak :r is, I A 7, /»8. \u 10 sati
DnnraurS n**iner*' cipela 2a sni ’ eg pr!ma se k( rUprdVU DCSIUjd Gumiklinika, Dalmatinska 12.
5 i Dragutin Rotschild Komisionalni bankovni posao Ilica 33 Telefon 15 12 Prodaje srećke klasne lutrije Cijena */i D 100 h 5025 iij i i :if*<u
DANAS! NOVO! Svjetski pokolj Drama u 9 ičnova. U glav. ulogama: GEORG O’ BRIIEN MADGE BELLAMV, MARGARET LIVINGSTON. Fox Fill.
Sanatorij Srebrnjak Zagreb Otvoren je nov sanatorij za unutarnje i živčane bolesti na Srebrenjaku broj 62. Od tramvajske postaje Medjašna ulica 10 minuta hoda. Leži na brežuljku u idealnom položaju. Okružen vinogradima i gajevima. Prekrasan izgled na Savsku dolinu i Zagrebačke gore. Za sve unutarnje i živčane bolesti osim infekcionih i duševnih Liječenje dijetetsko, fizikalno i medikamentozno prema najmodernijim terapeutskim metodama. Šef-liječnik dr. FRANJO KAVČIĆ Cijene umjerene. Tel. 23-28.