Židov

vota na Cvi Rothmiillera. Predlaže da se Abdut HacoSm pjzove da saradljuje intenzivno u Savezu, a ako se on tome ne odazove, da ga se briše iz Saveza. Ture Schvvarz osvrće se na neke izjave pred govornika, i smatra da je stav RO u pitanju sef. prop. odbora bio ispravan i da nikako nije potrebno da silom držimo u Savezu one, ikoji ne će da u njemu ostanu. Ako Ahdut ne će da radi u Savezu onda neka istupi. Ne ćemo hvatati u savezne mreže one, Ikoji ne će da u Savezu ostanu. Govori protiv »Rabmenverbanda«, jer je on za sada nemoguć. Prije moramo organizirati još za sada ne organiziranu »Klal« omladinu, a onda tek možemo misliti na »Rahmcnverband«. Mcir Kr aut bi alt. Obrazlaže stanovište grupa, koja se oidelila od Om!. Kola u Sarajevu, jer se ono stavilo na stanovište prop. odbora sef, omladine. Opisuje rad grupe i veli da grupa stoji u kontaktu sa provincijskim društvima. Moli budući RO da potpomogne tu grupu oko njenog nastojanja za intenziviranjem pravog ciionističkcig rada u Bosni. Uzima reč Cvi Rolhmiiller za zaključnu reč. Priznaje da u Savezu postoji kriza no smatra da ta kriza nije po Savez štetna. Savez se od svog početka hrani samim malim krizama. Treba postaviti za cilj ono što se može postaviti Treba da idemo stepenicu po stepnicu napređ. Prigovara nam sc reč Radna Palestina, No time još nije ništa promenjeno, ako ispustimo tu reč. Možemo mimo preči preko iskaznica i svih drugih tehničkih stvari, jer glavno .je odgojni rad, a laj možemo okrstiti kakogod hoćemo. Treba u omladini jačati židovsku tradiciju, koja većini naše omladine manjka. Nama ne može biti ideal tako neljudska i nemoralna realnost. Mi trebamo oslona u Cijomt jer hoćemo' imati tlo pod nogama. Za nas Cijon nije tamo komadić zemlje u prednjoj Aziji. Mi treba da u Cijenu nadjemo Arhtmcdovu tačku našeg života. Za nas više znači osnutak jedne Ruthenbcrgove centrale ili osnutak Pro-Palestina odbora u Njemačkoj, nego ma koja najveća afera ovdje. Masa je kao željezna pilo trima, koja se ne može promeniti, nego sc može samo njezin smer upraviti na jedan cilj, ali masa ostaje u svojoj biti ista. Omladini- treba dati više od jednostavnog cijonizma. Treba joj dati života. Treba uVesli u Savezu obligatne kurzeve. Treba da se omladina upozna osim sa cijonizmctm i židovskom historijom i sa historijom Saveza, da ga uzmogne voliti i raditi za nj. Osvrće se na Ahdut. Ahdut je pokazao dosta lepih rezultata ali Savezu nije dao ništa. Sa Savezom ga ne veže ništa, pa je lako moguće d'a se na Vaadu danas zaključi istup iz Saveza. No ta rana ne će biti za Savez preteška. 0 pitanju istupa sefardskih udruženja nije se mnogo govorilo. To je dobra čin'cnica, jer znači, da smo tu ranu već prebcdeli. Ne smijemo zaboraviti, da ima još jedan veliki dco omladine, koju još nismo zahvatili. Treba da se i u tim krajevima intenzivno poradi. Mi moramo računati s prirodnom rascepkanosti Židova, ali mi moramo imati svi jedan duhovni centar. Treba koncilijantnos ti prema svima. Ne smemo zaboraviti da cijonuzam u mnogim delovima sefardskih masa znači ujedno i duševno pridizanje sefardskih masa. I ako sef. prop. odbor peradi oko toga pridizanja sef. masa onda njegov rad treba pozdravili, jer sefardske mase su tamo već sada sijonističke i one razumeju samo one, koje im govore Cijonističkii Treba da se reši pitanje sef. prop. odbora. Pružimo im rilku. Ako je odbiju mi nećemo ostati poniženi, ali naša će sa vest biti čista. Iza toga stavlja, predsedatelj na glasovanje prejlog o apsolutoriju RO. Pređi,og sc jednoglasno prima. Zatim zaključuje predseđatelj treću scdnicu SV i zakazuje narednu za 3 sala po podne. U 3 sata otvara predsedatelj četvrtu sedmicu SV i moli sve one, koji imaju kakove rezolucije, da ih predaju. Predane su svega 3 rezolucije. Predlagač Cvi Rcthmu'ler čita svoju rezoluciju, koja se nakon nadopune po Jodu Rosenbergeru prima jednoglasno, te koja u kpnaćnom obliku glasi; Savezno Veće konstatujc, da stvarno Ahdut Hacofim nije Savezu i čitavoj omladini davao onoliko, koliko je ona imela prava da traži od toga svog dela, koji je najintenzivnije provodio cijon. odgoju. SV pozivlje Ahdut Hacoiim, neka bi odsad potpuno premenio svoj stav saradjujući u punoj meri pri odgoji omleti ne, U prol'vnom slučaju pozivlje SV Redni Odbor da što prc reši po svom najboljem nahodjenju pitanje organizalornog snošaja Ahdut Hacoiima i našega Saveza. Drugu rezoluciju, koja sc odnosi na rešenje špota sa prop, odborom sef. omi. čita i obrazlaže Moše Schvveiger. Joel Rosenberger predlaže u toj stvari rezoluciju ispred jedne grupe delegata. Prelazi se na debatu o rezolucijama. Mcir Kraulblatt govori protiv * Jodove rezolucije, jer smatra da njome nije rešen spor sa prop. odborom sef. omi., budući da sc oni ne će vratiti u Savez. Isailo L c v i. Govori za Joclpvu rezoluciju, jer smatra da moramo biti toliko širokogrudni j pružiti prvi istupi všima udruženjima ruku pomirnicu. Ture Schwarz. Govori prol'v rczo'ucijc Joelove, jer oma ne može imati nikakvog praktičnog efekta, a bila bi samo dobro agitatomo sredstvo protivnicima Saveza, Franjo Z en l n c r. Govori za Joelovu rezoluciju, jer smatra da se pod svaku cenu treba naći put da sc izašla društva opet vrate, a laj bi put bio stvoren tom rezolucijom. Dr. Kišicky govori protiv Schweigerove rezolucije, jer je .ona takova da usled n : e neb nikad moglo doći do izmirenja sa sef. društvima.

Otto Zentner govori za Joelovu rezoluciju i moli da se ista u interesu zajedničkog rada iprimi. Mcir Weltmann govori za Joelovu rezoluciju i smatra da treba pridoneti najveće žrtve u interesu jedinstva Saveza. Može Schvveiger povlači svoju rezoluciju i izjavljuje da će Ture iznijeti svoju rezoluciju, o kojoj da se glasa. Ture Schwarz čita i obrazlaže svoju rezoluciju. Joško Alb a i a govori za Joelovu rezoluciju, smatra tu rezoluciju prvim korakom k pomirenju. Joško Rosenberg govori protiv Joelove rezolucije i smatra da je ona u pra/ksi neprovediva a imat će Savez samo druge Štete i neprilike. Smatra da je ta rezolucija üblaženo priznanje stava prop. sef. odbora. Sigmund S t e g govori za rezoluciju Artura Schvvarza. Meir Wcltmann uzima reć na ličnu primedbu i odgovara JoSku Rosenbcrgu, da ta rezolucija nije priznanje slava prop. odbora sef. omi., jer je SV posve iskreno dalo opsolutori j R. 0. Joško Rosenberg reagira na izjave Meira Weltmanna i ispravlja, neke neispravnosti. Stoji na stanovištu da će nastati kontradikcija u odlukama SV ako se ova rezolucija primi. Glasa se prozivkom. Za Tureovu rezoluciju glasalo je 25 delegata a za Joelovu 5. Prema tome prima se rezolucija u ovoj redakciji: SV žali, što su diferencije po pitanja Prop. odbora sef. omladine dovele do istupa »Espcreance« u Zagrebu i Sarajevske Jevrejske Omladine u Sarajevu. SV želi, da u cijon. omladini Jugoslavije ne bude rad pomnćivon atmosferom zavadjenosti pa poziva svu omladino, da u svakom času čuva duh bratske harmonije. SV se nada, da će se sva cijon. omladina nakon odredjenog razvitka pojedinih skupina naći u jednoj skupnoj organizaciju Nakon toga prelazi $e na izbor Radnog Odbora, Jocl Rosenberger kao pređseda-telj kandadacione komjsije predlaže sledeću listu; Fredsedmk: lug. Otto Recliiii t z o r. Potpredscdnici; Moše Schvveiger i Zivko Žalom. Tajnici: Joško Rosenberg i ŠtnuleEhgelmann. Članovi: Meir Weitmann, Ture Scluvarz, Beno W6lfensohn, Branko Heinrich, Hans Fiirst, a kao vanjski članovi: Aleksa Hajdu (Novi Sad) i Dr. Žiga Kišicky (Osijek). Leon Kamhi, (Bitolj), Eugen Hoffmann (Cakovac). Revizori: Franjo Zentner, Oriimvald Julije i D. Pfeiffer. Savezni sud: David A. Alkalaj, Beograd, Dr. Drago Rosenberg, Zagreb, Dr. Alfred Singer, Zagreb, Filip Roincr, Zagreb. ~ 3 Blagajiici bit će naknadno u Zagrebu izabrani po samom RO. Predložena lista se jednoglasno prima. Moše Schvveiger se zahvaljuje u ime odbora na izboru. Naglašuje važnost vremena u kojem živimo. Poziva svu omladinu da potpomogne RO u njegovom radu, jer samo zajedničkim silama celokupne omladine moći ćemo postići sve ono što smo si ipreduzeli. Zahvaljuje se Vinkovćanima na njihovom gostoprimstvu i zaključuje Savezno Veće. —ško.

PRILIKE U JEVREJSKOJ OMLADINI U SARAJEVU.

Ovogodišnje izvanredno Savezno Vijeće pozabavit će se sigurno i prilikama, koje vladaju u omladinskim redovima u Sarajevu, te držim da je potrebno da na ovom mjestu prikažem razvitak omladinskog rada u Satrajevu, njegovo današnje stanje, a u vezi s tim i kredo novoosnovane Cijonističke Omladinske Grupe. Do pred nekoliko mjeseci postojala su uglavnom u Sarajevu ova omladinska udruženja ne računajući gombalačko društvo »Bar Kochba« i sarajevski kibuc Ahdut Hacofima: »Ži dovsko omladinsko kolo«, Jevrcjska radnička omladinska zajednica »Maiatja« te »Omladinski Literarni Klub«. »Židovsko Omladinsko Kolo«, nastalo fuzijom djačkog društva »Juda Makabi« i djevojačkog društva »Mon;a«, razvilo e intenzivan rad, a uglavnom jo opstojalo do Makabcjske svečanosti 1924. god., kada je po prvi puta u odbor Omladinskog Kola uvučen taj t. zv. »Sarajevski spor«. Od tog dana neki su

ljudi ii odbora Kola opredijeljeni prema gradjanslom radovima ovdje, a jasno je, da su time i samu omladinu uvlačili u ta; spor. Svi pokušaji, da se Omladinsko Kolo isrtrgne iz tog t. zv. partijskog opredelenja ostali su bezuspješni, jer je di-ferenerr.,. nje u gradjanskim redovima poslalo jasnije, te se je omladin.-.c, htio ili ne htio, morao preran svojoj cijonastdčkoj odgoji opredijeliti za grupu, koja' mu je svojom ideologijom postajala sve bližom. Jasno je, da su i gradjanski redovi doprinijeli mnogo tom opredjeljivanju omladine, jer im je bilo stalo do toga, da si osiguraju podraiadak, koji bi njihovu ideologiju poprimio i dalje održao. Svakako da> je u tom pravcu i porodica utjecala. Neki jevrejski omladinci do.’li su u neposredan kontakt sa grupom oko »Jevrejskcg Života«, te su tako na ovogodišnjem Saveznom Vijeću iznijeli pred omladinu po prvi puta svoje zahtjeve, te su u lom pravcu stvorene i neke rezolucije. Iza ovogodišnjeg Sleta osnovan je samovoljno Propagandni Odbor Sefardske Omladine, te je time opredjeljivanje omladine prema gradjanskim strujama postalo oficijelno i od tog dana datira posvemašnje razilaženje, odnosno novo grupisanje omladi ovdje. Propagandnom odboru uspjelo je, da stavi Židovsko Omladinsko Kolo pod svoj upliv, jer su se neki svjesni omladinci, koji se ne slažu s njihovom ideologijom i metodama, od cijepili od Kola i osnovali posebnu Omladinsku Cijonisličku Grupu, Kolo se iza toga fuzkmisalo sa ovdašnjim Omladinskim Literarnim Klubom, u kojem su do tada bali začlatvjend kako Židovi, tako i Nežidovi. Židovi, članovi ovoga Kluba osjetivši volju za jevrejskitn cijonističkim. radcan već u početku pregovarahu s Kolom ,o fuziji, ne znajući, da je odbor Kola već tada bio odredjen za jednu od gradjanskih grupa. Vodila rh je jedino želja za jevrejskim cijonističkim radom. Fuaonisano udruženja nazvano je »Sarajevska Jevrcjska Omladina«, a prvi korak vodstva toga udruženja bio je istup iz SŽOU-a. Naiglašujem, Ja se u svim ovim pitanjima mora strogo dijeliti mišljenje vodstva od raspoloženja ostale omladine, jer posljednja nakon slabog rada zadnjeg vremena ne zna kamo da se prikloni. Sasvim odvojena od gore spomenute oanladSnc razvijala še je Jevrejska Omladinska Radnička Zajednica »Matat a«, ko-,a se je do danas u glavnome održala u stavu promatrača, a uspjelo je to s toga, što do danas nema stava u jevrejskim pit in-ima, A sada da se vratim na omlad'nsko-Cijonislačku Grupu; kctjoj ja pripadam, a koja je kod svog .osnutka izjavila: »Uočivši prilike nastale posEje zadnje glavne skupštine Kola, kojom je Kolo pošlo novim smjerom, odlučili smo, da sami poradimo u onim pravcima i sa takvim metodama, za ko;e nalazimo, da su jedino ispravni, kad se radi o tome, da židovska omladina zauzme stav prema prilikama .naše sredine i čitavog Židovstva i izgradnji Palestine. Priznajemo da postoji istorijska podvojenost jcvrejskrg življa kod nas na sefardski i aškenaski dio, ali smatramo da ,e

8

»ŽIDOV«

BROJ 54

> ■ SFcisJ* -.v SSfr * 611 mm Slili R» IMM w £££ hnr* nm

Enrilo Općenito omiljena zamjenica kave, vrlo ulcusna a us:io Jeftina. t>ot>iva se u svim čabra sr.abaleuenim trgovinama Uolont/alnofa rokom.

as* I«? KAKAO »«.» W«3*r

Svekolika manufakturaVaf? ]ureČiĆ 1 LonČariĆ - Zagreb EirTeov 3 ™,« na veliko i malo jelačićcv trg br. 12 dobiva se kod poznato solidne domaće tvrtke Interurban telefon br. 15-41 žlan zagrebačkog itediie