Život Dra Jovana Subotića 2

А онда сам наравно у њима уживао. Сжма ФиЈишовпћ. друг мој јога пз пучких школа, бжо је жртва моје очинске милости према мојој ситној дечицп духовној. Читаве сатове седели смо у Карловдих иа брегу, званом Дока. где заклоњени, п, он се еиромах дао измучпти дуготрајним слушањем мога усхићенога читања. Годипа 1835. увела је у тај рукопис 20 комада песама. Али и сада још с радошћу видим у том броју песму „Елегија на Косову“, које се п данас одрећи не могу; впдим и песме ~Паде'жда“. п „Пролеће“, које су ми и касније миле бпле. Годпне 1836. видим. да ми бејаху духу крила ојачала. И ова је година једно 20 иесама донела, међу овпма тече у следећима: „Жел.е љубовнпка“, „Савет лепим“ п „Рај“ топла, права крв младости;а песмице*; „Зашто да се ја бриием“, „Кад ти плачеш, слатка моја“ и „Песма пастира“ јесу лаки бојанп мехурићи правог живота. У години 1837. изникну 9 цветова у мом песничком врту, од којих песме „Добро јутро“, „ЈГаку ноћ“, „Ја сам млада Српкиња“ прешле су у уста народа, а песма „Вила“ веран је о,блик мога духа у оно време. Из године 1838. дблазе 14 иесама. Песме „Јlаор“ и „Сан“ јесу са „Вилом“ горе споменутом птичице из једнога гнезда. Песме „На ново лето“, „Венац Катици“, „Правдање“, „Часи лшвота“ и „Девојчпца украј мора“ јесу деца живота; песме „Српству“, „Ратна песма Србаља, кад су на дахије устали“, „Иесма војника, кад се с војие кући враћају“ јесу преходнице год. 1848. Из године 1839. има само једна, али иоједра. То су ~Спомени“. 3 ) Ова песма једна је од оних ч>актора, крје су празновање св. Саве осиовале п утвр-

3 ) Већина овде иоменутих песама ушла је уI. књ. „Дћла“ Јов, Суботића (1858.).

5

Пешта