Život Dra Jovana Subotića 2

диле. Она је писана за ту свечапост 1839. годнне. Овакови гласовп побудшш су родољубиве Србе будпмске, да су усред зиме преко Дунава пуног леда на лаких чамцих прелазили, само да присуствују „торжеству св. Саве 1 ‘ у дворанп црквене општпне српске у Пештп, плп у велпкој дворанп „Текелпјпна Заведенија“. Са годином 1840. пзбпје права лпрска река из срца песнпкова, п разлива се од то доба непрекпнута кроз цео његов жпвот, пратнла га је кроз све околности живота, п лако да ће са каквпм стпхом п пздахнути. Година 1841. знаменпта је у мом животу, што се исте године прва моја епоска иесма родила, те је епика у овој епохи његовог књпжевног жпвота нарочито духом му 4 ) владала, као што ће се впдетп пз онога, што fey мало каснпје казати. А могу вам казатп, да се п „Херцег Владпслав“ у ово време у мом духу пробудпо, алп је мпого времена требало, да нађе Форму у којој дасепојави. Метнем дакле аДвокатеку диплому у стаклепп орман, а узмем преда се Српскп Летопис. Од године 1842. до год. 1847. укључнво пздао сам 24 књиге Српског Летоппса. 5 ) Године 1847. у јулију месецу изјавнм Матпцн Српској, да не могу даље Летопис уређиватп. У главној еедиицн од 10. августа 1847. прогласи се сгечај на то место, и Сима Фплиповић примп уредништво, али изда само ч. I. за год. 1848., јер јемеђутпм био покрет јаче наступио, те се Летоппс да.ље у Пешти није могао издавати. Кад се мир у земљи повратп, настаиим се ја год. 1850. у Бечу. Тада ме наново Матица иозове, да се

А ) Тако стоји у рки. „његовог 11 ,„„ми,у и , и ако је Суб. почео говорити о себи у ирвом лицу. б ) Од 1842,—-47. сваке године ио четири књиге, и то књ. 56.-79.

6

Пешта