Život Dra Jovana Subotića 2

Ово слово упознаме санаследникомВладикеПетра. Владика означп својпм наследнпком Зека, Данила Петровића, и овај се крене у Петроград, да се тамо мало ирпправи и за владпку Црне Горе посвети. У ту сврху крене се он са малом пратњон и дође 1852. у Беч. Ту ме потражи, и тако се познамо. Данило је био омален човек, јако црномањаст у лицу, тако да је као местпц 101 ) изгледао. У телу је био коштуњав. Ади је живот у њему врео. Ту је у Бечу био онда и Стеван Цуца, син срдара Андрије, зета покојног владике, што му је сестру имао за жену, владика је дакле био Стевану рођени ујак. Стеван се негде у Аустрији у једном војничком заводу учио, и био је леп, млад, повисок човек. Ца сваки начпн био је лепши од Данила, а држао се и наученијим и изображенпјим од њега. Међутпм био је Данило духом далеко већи и јачи од Стевана. У оно време баш имали су између себе размирицу. Владика је имао неке новце. У болести била је око њега његова сестра, мати Стеванова. После смрти владичине не нађу се ти новци, и сестра му искаже, да су новци у ње, али да је те новце владика, брат јој, њојзи поклонио. Новци су ти били државно благо, које је- владика од Русије за потпору Црне Горе био добио. Данило је дакле исте новце тражио, да се њему, као владару иредаду, а Стеван је бранио права своје матере. Од других сам био начуо, да има још и друга зачкољица међу њима. Данпло је држао, да биАустрија радо Стевана видела на влади у Црној Горп, а то му наравно није могло бити по вољи. Међутим је и Стеваи онда био у Бечу, и долазио је чешће, скоро сваки дан, к Данилу. Овај га је

101 ) шпан. потомци од Јевропљана и Индијанаца,

149

Покрет