Život Dra Jovana Subotića 2, page 163

сио је натраг чешљану косу, као што наши свештенпцп носе. Бранка обдарижа нарав телом, које је за сто година снремљено било. Цеда нрилика бпла је јако угодна, а нарочито лице и око било пуно живота и лакокретног, несташног израза пуно. Бранко је у овго доба, кад сам се ја у Бечу бавио, био већ пздао и своје лирске песме п епоске. Лирске су му песме свакога очаравале, а епоске еу мање позорности на себе обраћале. Приповедао ми је, како је 1848. у Земуну био, у каФани са старим . . . ш ) о писмену ј у дишпуту дошао п Земунце као Вуковац тако проти себи разјарио, да је морао управо утећи и из каване и из места. У Земуну је владало у оно време јер су тамо онда владали све стари православци. . . . . , 105 ) Васа Васиљевић, и Димитрије Петровић. А ови су у покрету врдо велике услуте чинили народној ствари, и уживали изванредно поверење патријарха Рајачића, а прп том стари православни Србљи били и скоро искључжвп уплив на Земунце имали. На све пак стране владала је мисао, да се Вук Копитару продао, и да католицизам иде на то, да Србље посредством Вукове писменице од православне цркве оцепи, и тако к себи приближи и споји. Ја кад сам последњи пут видео Бранка, није ми ни на крај памети било, да је тај човек намењен, да за неколико тако рећп недеља у гроб легне. Он ми је казивао, да је био болестан и да је у шпитаљу лежао: али му изглед није издавао реконвалесцента, l06 ) него здравог младог човека. Бранко је био врло веселе нарави, лакокретнога духа и окретна, врло окретна понашања у друштвима. Грдна штета што му се не даде доживети старије године. Грдно песничко богатство пропало је е

I<u ) у ркп. стоје овде тачке. lor,) у p KU> тачке, као да требаше да дође још једно име. ieo ) лат. који се оиоравља од болести.

155

Покрет