Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ПРИЋИ гУ5 о а

— 41

„Не могу те, Алекса, пустити, „Да ми дадеш и сто кеса блага.“ Да' бесједи Бирчанин Илија: „Господару, Фочић Мемед-Ага! „Ево теби и сто кеса блага, „Поклони ми живот на мејдану.“ Вели њему Фочић Мемед-Ага: „Не будали, Бирчанин Илија! „Тко би горског упустио вука»: Мемед-Ага викну на џелата, Џелат трже сабљу испод скута, Те Илији одсијече главу; | А Алекса сједе на ћуприју, Па овако поче говорити: | Бог убио сваког ришћанина, | Који држи вјеру у Турчину! Ах Јакове, мој рођени брате! Ти не држи вјеру у Турцима, Турчин нема вјере ни закона! Ђес' удесиш удри се с Турцима.“ Још Алекса говорити шћаше, Али џелат говорит' не даде, Трже сабљу, одсјече му главу. Када до два кнеза погибоше На ћуприји на сред Колубаре: Кнез Алекса, Бирчанин Илија; | Аџи-Рувим на сред Биограда, = | Једног дана, а једнога часа; Виш' њих јарко помрчало сунце. Мемед-Ага конаку похити,

Не би л' још ког Срба застануо, Да још бира ђеког да пос)јече. Ал' кад Срби жалост опазише, Из чаршије на мах побјегоше, Мемед-Аги ниједан не дође. | Кад то виђе Фочић Мемед-Ага, Одмах позна, да горе уради, | И одмах се бјеше покајао, |

Ал' се веће доцкан покајати, Већ повика дванајест делија, И Узуна свога кавеџију: „Чујете ли, моји соколови ! | „Брзо добре коње посједните, | „Пак трчите у село Тополу, „Пеби л' Црног погубили Ђорђа,

„Ако ли нам сад утече Ђорђе, „Нека знат:, добра бити не ће.“ Кад то чуше дванаест делија, Одмах добре коње посједоше, И пред њима Узун кавеџија, Отидоше у село Тополу У суботу у очи неђеље; На освитак неђељи дођоше Прије зоре и бијела дана, И Ђорђијне опколише дворе, Ударише с обадвије стране, А са двије стране повикаше: „Изиђ' амо, Петровићу Ђорђе!“ Тко ће љута змаја преварити 2 Тко ли њега спаваћива наћи 2 Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити, Умити се и Богу молити, И попити по чашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отишо у доње подруме. Када виђе око куће Турке, (Он се њима јавити не ћеде. Јави им се млада Ђорђијница: „Да Бог с вама, Турци, ноћас био! „Шта тражите овђе у то добаг „Ђорђе сада пред кућом бијаше, „Ту сад бјеше, пак некуд отиде, „А ја не знам, куд је отишао.“ А то Ђорђе и гледа и слуша. Кад је Ђорђе избројио Турке, Чашу попи, а лушку потпраши, Узе доста праха и олова, Па изиђе својему обору Међу своји дванаест чобана; А кад дође, чодане избуди, И овако чобанима рече: „Браћо моја, дванаест чобана ! „Устаните, обор отворите, Из обора ишћерајте свиње, „Пека иду, куда коме драго; „А ви, браћо, мене послушајте, „И шарене пушке потпрашите;