Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 527 —

Русију и Цару Александру препоруче Орбију и Српски народ. његовом царском милостивом старању, но у Влашкој Кнез Прозорвски не допусти им да иду у Петроград, него их врати натраг.

Годипе 1809 Југовић опет слат је у Влашку у Букурешт са Павлом Поповићем советником и Кара-Ђорђевим Секретаром Ђурићем, те су као посланици главпокомандујућем руске војске послом ишли. Кад се Југовић из Букурешта врати, у почетку 1810 год. пиљат је и у Беч као посланик Императору Аустријском по народњем послу, али се ускоро врати несвршивши ништа, зашто је послат. За сво време одсуства Југовићевог у професури вамењивао га је у великој школи Миљко Радоњић.

Године 1811, кад Доситеј Обрадовић 21. марта као попечитељ просвете умре, Кара-Ђорђе постави Ивава Јоговића за попечитеља просве:е. На концу ове године опет Иван Југовић са попечитељем внутрени дела Јаковом Ненадов 'ћем и Кнез Симом Марковићем ишо је као посланик Српски у Петроград Цару Александру 1., те ву га молили, да буде милостив, да при закључењу мира Русије са Турском не изгубе пз вида и за Србију полезан мир закључити. Које их Цар са благоволењем прими, обећа им да он пређе неће учинити мира, докле Турска Србију за независну не призна. По том обдариих сва три орденом Свете Ане П. степена и са по једним скупоценим прстеном, а тако преда им и за све чланове Совета Српског тог истог реда ордене. А Клра-Ђорђу скупошену саољу, претеп и орден Свете Ане 1. степена подари. Који се из Пегрограда у Србију у месецу мају 1812 год. зад»вољни ври:ле. По повратку из Петрограла Југовић са пасмом Кара-Ђорђа 28. Августа слат је Руском Елчији у Цариграду Италјиском. Кад се Југовић врати с пута, остао је у званију попечитеља просвета до |ебруара 1813 године и тад из непознати узрока пребегпе ноћу у Земун, гди му је 28 фебруара писато и питат да јави, „Зашто је отишао тајно ноћу из Београда у Земунз“ Из Земуна Иван Југовић оде у Стару Паланљу орату свом Мојсију свештенику; из Паланке у Темишвар, па одатле у Беч оде. Но кад се ове исте 1813 год. из Беча врати п дође у Бечкерек другом свом брату Григорију адвокату, разболе се п умре.

Југовић док није прешо у Србију звао се крштеним именом својим Јованом, а презименом с:ога деде Сав= (Савић), као и његов отац Гаврило и браћа што су се Савићи презивали, од који Савића и данле потомака има у Старој Паланки и Бечкереку. Но кад Јован 1809 пређе у Србију, он промени своје право име п назове себе Иваном, а презиме преузме свога прадеде Југовић, и тако је у Србији познат бпо као Иван Југовић.

0 Југовићу нема више података. Но још ово да је он Сио здраво научен човек, да је говорио осим српског говора још немачки, маџарски, француски и латински. Он је заслужан човек за Србију. Јер кад је дошо у Србију и постављен за советскг ппсара, он је прво у Совету боље увео рад канцеларски и архиву уредио. Кад је установљена велика школа у Београду он је први професор сио, и преко 70 великошколапа ђака, а синова српски изучавао је. У више пута ишао је као посланик у стране земље

"и за корист Србије радио. Слава његовом имену,