Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

и 5

дати, па се онда проспе силна летња киша, како је сам Бог дати може. Сад се растури сав овај збор и сгапе сувоте тражити. Алп Аврам са Симом својим другом остане под голим небом на, игралишту, тек само набију на главе гуњеве, ипак загрљени. И тако Мачвани сви пристану и сутра дан који је што имао од оружја поврви у чете капетана Петра Херића и Проте Смиљанића. После тог Сима је у битки и на Дубљу 13. јула био, гди је његов војвода полубрат и друг Сима Неналовић погинуо, кога је он доцније у песми оплакао; (види биографију Симе Ненадовића)"

После кратког времена те исте године, кад се Срби Марашти Али-Паши у Ћупријн предаду и мир са њиме учине, видимо Симу као писара уз Јована Милошева брата, кога је он са Дубља из чете Гелаћа узео и са собом повео, а доцније кал Марашлија у Београд са војском дође и народн: капцеларија установи се, видимо Симу као писаром у истој канцеларији.

По паденију Србије 1813 год. родитељи СОпмини са другим народом, од Турака из Београда побегну у Аусгрију и одатле оду у Краљево, па одатле у Чернец у Бесарабију и ту се настане. А може бити п Сима да је са Засавице са његевим полубратом Ненадовићем сишао до у Палеж и на Забрежју у Срем прелазио, па се опет у Србију вратио, јер је у 1814 год. у јесен зацело у Србији био.

Па како Сима разуме, да му се родитељи налазе у Краљеву 1816 год. јуна месеца остави писарство и пође за у Влашку да своје родитеље тражи. И кад на лађи из Београда Дунавом до Пореча спусти се, разуме да му је отац прошао за Београд, да њега Симу нађе, он онда оде у Краљево, где разуме да му отац живи у Чернецу у руској бесарабској области, њему се то учини преко света, па не хтедне сам ићи, него врати се у Видин да ту оца чека, док се он из Београда врати, па са њим да иде. Но кад ту разуме од једног лађара, да му је отац Дунавом прошао за Чернец, кога је он на својој лађи возио, и да је од Дунава поштом итно у Чернец отишао и да се до Јаша зауставити неће, тад Сима непмајући трошка, да иде п да своје родитеље нађе, остане у Видину и ту се код неког Турчина Мехмед-Барјактарл погоди, да му башту, у којој је бостан, чува. Код тог Турчина остане Сима у служби два месеца, гди у шуми у самоћи чувајући состан отпочне певати. И ту у Видину у бостану напише прво своје дело „Тројесестарство“. После изиђе из службе од тог Турчина и стане за учитеља преко зиме у Вилину, и ту је преко

зиме други преко 60 песама сочинио, од који је сачувао само до

20 а друге су све некако пропале, и те његове песме и тројесестарство из Видина послао је у Пешту г. Тоши Павловићу, уреднику матице српске, који је то тројесестарсгво доцније поправио и штампао.

Бавећи се Сима у Видину, из неки полатички околности буде затворен, где је у затвору полуже био ,и где је се у ланцима и кладама мучио.“ Напослетку буде пуштен и 1818 год. дође опет у Србију. Но ту се ни мало не задржи, него оде у Бесарабију да тражи своје родигеље, где их нађе у Кишињеву, у којој су се вароши и све друге пребегле српске војводе налазиле. Ту заостане код његови родитеља, где му наскоро и његова мајка

| у