Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

„АЈУР НУ

| 4 ј у > 5 5,

Х — 533 —

Анђелија умре. Сима ту бавећи се, причањем војвода за. 4 годипа дана напише „Орбијанку“. Па у 1825 год. крене се преко Оде:з и дође у Немачку у Лајшиг.

Ту се позна са неким младићем и учеником Христифеором Хаџи-Јовановићем Бугарином, родом из Шписгова, који му је у новчаној припомоћи био, осим другог новца који је у Бесар: пја од Срба добио. А највише добио је од одеског трговца Разнића, који му је дао 1.000 талира за печатање СОрбијанке и 30) талира у име бављења његовог у Лишсеки; те 1826 године у пролеће од 4 маја почевши изда све четири части „Србијапке“ : пеколико песмица стари, нови сачињени и преведени. Поред тога посла Сима походио је унпверситетска предавања и упознао се си одличним немачким књижевницима, као: Хердером, Кругом, Гримом, Уландом, Амалијом Талфи п В. Герхардом. Код Круга је слушао философију. Њему је и једну оду написао. Чувени прегодилац српских народних песама, Герхард вели: „У лето 1826 год. упознадо се са овим честитим, врло образованим и даровитим човеком. Уз њега се плуће зиме усуди спустити се у златне руднике српске појезије, и њему имам захвалити за највиша објаспења у овом гласаријуму о обичајима његова земљака и њиови суседа.“ И госпоја, А. Талфи се сигурно користила његовом помоћу преводећи србске народне песме. О њој вели Ј. Игњатовић: „кад би Сима споменуо ту списатељку, то је било с одушевлењим речма и могло се видети, да је према њој имао већу него списатељску наклоност. Ако је био рђаво расположен, чело би му се разведрило, кад би му ко споменуо Амалпју Талфи,“

Сима остане у Немачкој до 1827 год. и упозна се са пајславнијим Немачким песником Гетеом, који је први Немцима похвалио српске пародне песме, мреведавши сам песму Хасан-агиница. Исте године већ стари Гете радосно јавља Немцима о томе познанству. О Сами вели: „Рле ћегхИеће Еттаћ ипа Вледеткен, Фе зетег МаНоп ејсеп, ђехејсћпећ ЊЋп ме зет Седфсћ!“ да би желео, да Герхар! или Талфи, којп су србске народне песме преводили, преведу и Симину Србијанку. Гете није ни слутио, какве би муке Немачки преводиоца имали са Србијанком: а из осталога говора његова о њој види се, д: му је Сима о своме спеву и сувише појетски објасњаво. Ипак је Герхард превео неке песме из Србшјанке уз помоћ Симину.

Бавећи се Сима у Немачкој, највише допао му се научник Хердер, Гете, Шилер, Уланд, Хајне и Гримови. Једанпут деси се

" Сима у Липисци са неким књижевником у некој галерији ликова

и кипова. Наиђу на кипоке Шилера и Гета један до другога. Јима их гледајући приђе олиже, те пољуби Гета у чело, а Шилера у уста. Околина његова зачуђена тим различитим пољубцима, запшта га, зашто баш тако различито пољубац им даде; а Счма одговори: „код Гета ми се допада бистрина ума, код Шилера силни ватрени израз! Свима се тај одговор допадне, и дојиста ова Симина пресуда о тој д“ојици пјесника врло је важна. Дуго су се Немци кошкали о томе, који је од те двојице већи пјеспик. У данашње доба пресуђено је у Симином смислу: Гета држе за појету ума, а Шилера за појету срца.