Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

У БОД

Симу су уважавали славни Немци као генијалног и оригиналног човека. Дух Симин, створен за стварање, свуда је оставио трага.

Српске је књижевнике онога доба све поштово и уважаво, ни противу кога није ником дозволио да се што зло пред њим рекне. Од грчких писаца поштовао је и проучаво Омира; од енглески особито Шекспира.

Бавећи се у Липисии, измислпо је један особев плуг за орање, па је такови од дрвета у моделу сам начинијод, код себе га држао и сваком га показиво, који се стручњацима допадао.

Пред јесен 1827 год. добије Сима са Цетиња од Владике црногорског Св. Петра Петровића Његуша 1. позив, да дође у Црну Гору, и он из Немачке окрене к'Цет:њу, дође у Тријест, ту пробави један месец дана код пријатеља и познаника, изчекивајући брод за Дубровник, п упозна св са владиком Мушипким и једанпут за совром при ручку похвали му Орбијанку Мушицки, а Јефта Поповић. прихвати да је врло добра, но кад би још хтео коју драму српску да сочини; на то Сима примеги не знам што би, осим Обилаћа, ко је они такову и вајволијаду. Он им обећа да ће такову сочинили, и кад оде у Црну Гору испне се на Ловћен планину и за осам дана Трагедију Милоша Обилића сочини. Ево шпла он сам каже: „Небив у самоћи, нигде најближе Бога, па ни при суштеству човека, то ли када у гру :ма природе!; Свев „шњ „сти У подловћенској овчарско-чер 10-горској колеби, оно је искушено, а и ово произведено за осам дан. чистога, поста. Ваше шкаљарах которски засеока 1827 года од 12. до 20. септембра.“

Кад је Сима 1827 год. дошо у Црну Гору, био је неки празник или недеља, и саш у време Богослуженаија, гди је у цркви и владика Св. Петар Петровић сио. Сима остави свој пртљаг пр-д црквом, пи и он уђе у цркву Д: о тоји служ у Божју, п. после да види гди ће се сместити. Кад Симу тутори цркве као страниа, вид“, поднесу му тас по обичају, п Сима н. исти б.ци један једини талир, почем више није ни паре имао. Кажу да владика није пре пзнаво лачно тиму, него да је за њ га из чувења елушао и позво га у Црну Гору. Џа кад види то «ладика, који се бпо окренуо из стола, како Оима на тав талир баци, осмехне ве, закључивши да то саш Сима мора сити. Кад су из цркве изашли зовне га владика у двор, и кад дође упита га: „Бога ти јеси ли та Сима Сарајлија2 — „Јесам,“ одовори Сима, „а одкуд ме познајешр“ „По оном тшалиру — одговори владика — што ти је можда последњи у кеси био.“

Владика Св. Петар Т: прими Симу за народњег секретара и поред секретарске дужности преда му у 1829 год. на воспитање свог сино-ца Рада, младића од 16 година, доцнијег владику Црне Горе Петра Петровића Његуша |. такође великог доцнијег песника.

Бавећи се у Будиму, ожени се са госпођицом Маријем Поповићком Будимкињом, с којом је се још раније преко писама упознао био, јар кад је 1826 године издо Србијанку, она је На исту неке приметбе правила, које је Спма за умесне нашао, и кад је видио, да она разумева Србијанку, он је заволео и науми с њоме ожени:и се.

Кад Сима из Будима 1889 год. у Србију дође, не имајући никакове државне службе, а п ни одкуд пикакље помоћи за