Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

: + ; | | | |, |

Пар =

излржавање своје, осим једине подпоре од 300 талара годишње, као неке пензије, стани се у Београду.

Па како је у то време, по изгнању из Србије Кнеза Милолла, продужена борта ради уведења устава и законитости у земљи паподном страшком названом „Уставобранигељском“, тој стр:вџи пи Олма се одма прадружи. Тад је после Милоша дошао на в:аду 1. јуна 1839 год. старији син његов Милан, који је болестан био и који одма 26. пст. м. и умре. А на његово место дође м:ађи брат њогов Михаило. Но како се борба за увелење устава и даље настави. коме је влада Михаилова противна зила, зпог тога мораде и Михаило 27. августа 1842 годиџе у Земун побећи. А онда па његово место 2. септемпра 1842 год. народом Српским изабрат буде за Кнеза Србије Александар Кара-Борђевић, гди се вародча странка и народ умири, усгав уведе и закони се, на сили устава, ставу израђивати пи вршити. Тади Сима одма те 1842 год. добије државну службу и први пут указом постављен буде за секретара Министарства Просвете, у ком звању проведе пег година а потом и умре.

да време борбе око устава за ове три године Сима је велики поборник био, Тако и много је пропџатио као и сви други главнији борци Уставобранителне странке. Он је морао 1840 годипе за спасти свој живот од погибели са многима бегати у Београдски град; и олатле «а другима Уставобранитељима у Видин, гди су од Турске владе као Емигранти примали издржање дотле докле се 1842 год. по Амнестији нису опет у Србију вратили. Кад се Сима у земљу поврати, тад се те године одпочне највећа борба у Србији за устав и законигост, гди Кнез Мијаило принуђен буде 27. августа, 1842 год. Србију оставити и из Србије побећи.

Од разних дела, које је написао, да наведемо само следећа.

У Београду спевао је и печато 1842 год. „Аманет Кара-Ђорђа на Делиграду.“

„Орбијанку“ у четири части спевао је у Бесарабији у Хотину од 1820—1824 год. а печетао је у Лајпцигу 1826 године.

„Пјеванију Црногорску и Херцеговачку“ написао је у Црној Гори од 1827—1882 год. а печатао је у Будиму 1883.

„Дику Црногорску“ драму печато је на Цегињу 1885 год.

„Историју Црве Горе“ од искона до новијег времена написао у Црној Гори од 1827—1830 год. а печатао у Бесгра:у 1885 год.

„Историју Србије“ од почетка 1818 год. до конца 1815 год. написао у Србији од 18384+—1836 год. а пвчатао у Лајпцигу 183; год.

Сима је неуморими књижевни раденик од своје ране ''ладости до смрти оио. Он је пред своју смрт ол неког незнаног времена спевао два важна дела, једно „Трагедија великог КараЂорђа,“ а друго „Оџаклија Зубанова“. — Носмрт уграби, те обе његове творевине остадоше у ркопису недовршене. Причала ми је пок. госп. Маца његова супруга, да јој је сам Спма казиво да му је та Трагедија Кара-Борђева најумније од свију његови умотворина. Сам је говорио, она ће сјајом својим надсијати све дотадашње умотворине његове, а и Србијанку.

Кад је био на умору биле су му последње речи, које је изговорио г. Маци: „Помажи спротињу. — Воспитај ми Драгишу. — И Џантелић трагедију моћи ће довр....1!%“