Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ВО

Ту трагедију г. Маца ми је до звезда хватила! Она каже да је дивотна тако, да се човек њеној дивоти надивити не може! Тамниће каже Србијанка пред њом! А она ће свеглити над свима делима, која је Сима списао! Ту трагедију г. Маца преписала је својом руком у два преписа, и чувала ју је код себе као обе очи у глави до своје смрти. Од који преписа налази се у овој страни у Аустрији под печатом на аманету и данас код једног Симиног и Мациног доброг п верног пријатеља.

Казивала ми је г. Мапа да јој је за то дело давао један маџарски магнат, који се са Симом добро познаво, као за невиђено и нечитано 8.000 фор. да га за Маџарску Академију наука купи. Но она му није дала.

Говорила ми је г. Маца; Спимина је Србијанка круна свију његови пјеснички дела; но трагедија, Кара- Борђева, кад се печата биће у круни Алем драги камен, који ће јој сијањем својим блесак давати!

Сима је био један неуморни пјеснички и књижевни раденик међу свим Српством највећи; с њиме од како је Српства, до данашњег дана нико се успоредити у његовим умогворинама не може. – До једини владика Црногорски Џетар Петровић Његуш П. са његовим „Горским Вјенџем“ и у неколико Љусомир П. Ненадовић и Бранко Раличевић. — Он је своји корени дивни умотворина написао Србима више, него и један Србин што је до данас то учинио. Он је у пјесничком раду само.себи раван био. А хоће ли и кад таког као симу и Његуша Српка родити, то је пштањег —

Грдна је за Орпс:во штета што се све умотворине Симине непскупе и не препечагају; а сама трагедија, „Кара-Ђорђа“, акоп довршена није, не печата. Нашло би се људи, ако не сад а оно доцније који би закључак њен довршилп. Зар је Сима та његова дела писо за себе: И да леже у мраку! — Он их је писо за Српшство, Српчиће п Српке, да се поуком користе. — Па зашто да се на срамоту Српства његова. дела не печатајуг Та докле ће Српство у загушљивој оолитичној тмини чамуњати.

0 опширнијем Симином животу ми овде престајемо говорити, о њему треба чатава књига да се напише; но само изложићемо овде још у неколико његове личне животне особине и прте.

Овај врли Србин и славни стихотворац Сима, који је у Србијп од 1808 године ради") за Српетво мачем и пером, у 56. години свога живота, као секретар министарства просвете 30 дек. 187+ год. у Београду умро је, п сарањен код Маркове цркве у Палилули.

Госпоја Марија Милутиновићка умрла је у Београду 17. марта 1875 год. у 10. сати пре подне и сарањена је код њеног драгог Симе да вечни санак борави. Бог да им душу прости, лака им земља била; а вечно ће им се пме спомпњати! —

6) Вићентије Ракић

Учитељ Богословља.

Родом је из Земуна. Крштено му је име било Василије. Џошто му је умрла жена, покалуђерио се и живио је у манастиру Фе-