Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РИД Ми,

ле "4

— 543 —

прошеније и имали најврђу надежду, да ће нам дати војску, оружје и прече потребе, и да ће нам помоћи и од Турака нас ослободити, јербо смо ми аустријском двору, кад је у рату са Турцима био, увек помагали, а и за цара Јосифа војевало је наши 18.000 Срба Фрајкора три године, па смо искали да нам бар толику помоћ у војски као зајам даде. Но они су нам~ писмено одговорили: да су они са отоманском плортом у великом пријагељствужи ла они нама ни војске, ни официра, ни оружја дати не бо би са Портом пријатељски мирни трактат кроз то нарушили. Но ипак Аустрија гледи кроз прсте, те нам трговци новап и потребе војене дају. Чарторшски: Право као Христијанив! То бп нарушило трактат; а тако је и Русија с Портом у пријатељству! „ије ли у вас писмени аустријски одговорг“ Јест него је остао у Србији. — Добро ви чувајте тај олговор. Потом му прота каже како је Аустрија одредила в'радинског генерала Женеја, који је позвао Србе и 15 Турака из београдског града у Земун да их помири; но да у томе никакав успех учињен није.

После Чарториски обећао је депугацији, да ће се Русија, као пријатељица Порте, заузети ла даде Србима права, но они да опет предаду молбу Порти. А при том саветовао је да Срби установе један савег у Србији, како би се и са другим државама односити могли.

Тако депутапија, кад саслуша савете руске, остави у Петрограду Чардаклију да ишчекује из Ц»риграда одговор Портин; а прота Невадовић и Јова Прогић са Филиповићем 14. децембра 1804 год. врату се у Србију и кажу Кара-Ђорђу савете руске, који одма по истима у свему поступи.

Доцвије врати се и Петар Чарзаклија, који одређен буде на Скупштиви у Пећанима 17. априла 1805 год. као посланик, те сл протом Алексом Лазлревпћем, Јовом Протићем и Стеваном Живковићем 1. маја 1805 гол. оду у Цариград и однесу молбу султану, и предају је преко» патријарха цариградског. Но ти пославици зло примљени буду у Цариграду и једва живот свој спасу кроз посланство руско, и избегне Алекса Лазаревић и Петар Чардаклија на једну руску лађу и преко Одесе 13. октбра 1805 год. оду у Петроград, а затим доцније и у Србију. (А Јова Протић заостао је био у Влашкој у Букурешту, а Стеван Живковић раније некако измоли се од Турака, те у Србију дође.

После овога посланства Чардаклија је у пролеће 1807 године, по учињеном сајузу Срба са Русима, одређен, те је као посланик са советником Аврамом Лукићем и секретаром савета Јеремиом Га. гићем ишао у Влашку у главну квартиру руску, те су молили да им се одреди јелно лице, које ће као агент руски у Београду бити и пребивати. Којем приликом обдарени буду са по једним претеном са драгим камењем и са неколико стотина дуката, које између себаз поделе. И тако Петар Чардаклија по већој части као разборит човек вршио је посланичке дужности, где му и брат његов Јован Чардаклија из Аустрије у Србију пређе, те је као чиновник у Београду био; но о њему нема се података; но само у толико да је у Србији до пропасти српске 1813 год. био, а за

"тим отишао је 1814 год. са другим Србима у Русију, где је Бе-

сарабији од руске владе издржање имао, и тамо је негде и умро. 534