Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

"~.

Ж" +».

РРА

“

МЕ 4 му

549 _—

Пени пр 4 : АИ те

на пензију!“ Старца Узун-Мирка тај неблагол"риа! одговор расрди, па покаже руком рану џа глави, где су му Турци на Санакапији при олгимању Београда, 1806 год. јатагапом нанели, после раздрљи своје груди и покожа на истима своје трпи ране од пушчани куршума задате му, и рече: „Ево го-подине моји заслуга за отачаство учињени, пи ево декрета по ком ја имам право на већу пензију! А, ако су вам мало и ови докази за пензију што их видите, то ћу скинути и моје чакшоре и показ та вам и доле раву — где су ми Турци ири освајању Београда на Сага капији задали!“ 2:23

Советник тим речма посрамљен буле, Узун-Мирко изађе из

' васедања, оде незад вољан кући и за тад по већини млађи не-

заслужпи советника, који нису в'јевали за ослобођење Србије и пису зналу за мучење ратно, пего су сели без икакови ратни заслуга на меке советске фотеље п не хтеше тад решити и одобршти, да се старом и много заслужном Узун-Мирку већа пензија издаје.

После кратког времена Узун-Мирко оде опет у двор Књазу Кара-Борђењићу пи птужи му се како су г' у совегу одбила, и како му већу пензију не даду. Књаз му каже да преда 7олово молбу совету, а да ће он гледати и злузети се у колико он може, да му већу пензију одрзде. Том приликом Књаз Кара Ђорђевић тронут спрема старог његозог ода ратоборцу поклони му па уживање докле је год об жив једну двокатну кућу испод велике пи: јаце у Београду и испод главне полиције у улици водећој бпвшој сакачесми; тако п нареди те му се по десег талира месечно из његове сопствености п даље, докле је го: на влади у Срзији био, издавало. Но доцније настојавањем Књаза Александра стари и заслужни советница, који су бити као војводе под Клра-Ђорђем и знали певпти ратне заслуге Узун-Миркове, склоне и друге „чланове совета, који су први пут противила били, те реше да се поред потпоре, коју од Књаза Александра. прима, још: 200 талира ив државне касе годишње издаје, п тако је Узун-Мирко имао за своје издржање 320 талира годишње и кућу, коју му је Књаз Карађорђевић на уживање дао, у којој је безплатно седно, докле

_у истој пи умро није.

Узун-Мирка Књав Милош никако није волео, као и што је и све друге заслужне људе, војводе п јунаке, из Кара-Борђевог доба мрзпо.

Био је високог р.ста виши од фага, стаса био је угледног, тела. здраво кошчатог, и прсију широки, главу имао је сразмерну спрема телу, косу на глави имао је смеђу и неправилио шишату.

У разговору врло је пријатан био, радо је млађим причао о ратовању Срба под Кара-Борђем, али о себи никад и ништа причати хтео није.

Носио св увек уредно и чисто, и кол своје куће, ако му је и сивротињски скроман намештај би", био је чист и урелап.

С према сиротињи био је врло издашан, а особито у слаге велике празнике давао је спротињи поклоне у норцу, јелу и пићу.

Славни Сава-каписко Свето-Андрејски јунак Узуп-Мррко око своје 82 године старости у Београду умро је 1872 год. и укопат је на Ташмајдану код Патилулске цркве Св Марка.