Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

-: о и ~“ “> у 427 т у

о О са И

После своје смрти оставао је Узун-Мирко једног сина имено. Љубомира, који је наследио кућу од свога оца, коју му је Књаз · Кара-Борђевић дао, и он је данас полковник у пешадији краље"вине сршске. Ожењен је и има троје деце. : Е

= = уби

19: Три паклена духа. Леонтије, Родофиникин и Недоба.

~

Говорићемо овле прво о београдском Митрополиту Леонтију, ког издајничка сотонска дела неразлучна су од дела Родофини- > кина и Недобе, агената руски, који су сва три издајника сложно радили на пропаст Србије, дохле је они 1818 год. и упропашћену видили нису.

Овде морамо мало попздаље причати, одакле је Леонтије, како је дошао у Србију, и како је крвнички докопао се Митрополитске столице и свећсне мигре,

Леонтије Ламбровић преосвећени крвник.

Их! грдила нигде невиђенау па

Београдски Митрополит Методије одавно је на тој столици. Оп памти доба Бећирпашино и управу Мустај-пашину. Родом је Грк. пи за младости своје није знао српски ни једне речи; али, дошавши у Београд за Мигрополита, Навали, Те изучи не само · језик, него и дух народа, ком Сеше духовни пастир. Истина, он не говори правилно, лепо. слатко, као што си могао говорити рођени Орбин, али дише духом јеванђелским; он љуби стадо своје, весели се у ресељу његовом, тугује у тузи његовој: он болује кад стадо његово страда...

— Нисам ја Митрополит ва те, говори он често: — да боравим. у најлешпој кући: да седим на првом месту у сваком хришћанском скупу; да ме призивају царске паше и неродни кнезови, него сам Митрополит да научим, да упутим, да утешим, да закленим, да откупим п да чекупом! Мени је дало ово место да живим га многе, а не 3. себе самога. Ја сам дужан и да страдам за оне, рад којих сам ово што сам...

Тако говори старац митрополит, па тако и ради.

Толико пута трчао је он од даије до даије, само да заклони, да измоло, да сачува кога Србила, на кога је пао турски гњев. Некад би се, онако стар и уважен, чак сагибао скуту кога силнога паше или делије, само да по неког Србина с<киве с мученичког коца.

Једном се толико заузимаше за некаква младића из Левча, да му Кучук-Алија рече: 4

Ти си, деспоте, права будала! Кад можеш да спаваш, зашто дремашг Што са толико Сакћеш з. хајдука:

— Вера ми гаповеда, да се не смирим докле њега не изсавим, одговори Методије.

— Он је хаин (бунтовник), па нека трпи што га снађе; а тиг

— Један Бог зна, је ли он крив или није, а да страда видимо и ја и ти, морам за њега да ти се молим!