Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

И

МО =

— Хајде нека ти буде, кад си се тако наврз:о!

И пусти сељака из тамнице.

Тако је овај гласпик Христов помогао, где је год могао п где год је његова помоћ била потребна.

Матропелат Методије беше узео једно сироче из града Једренета, по имену Лазара Ламброса. То момче беше отресно, вредно, послушно, само га беше пригис)а велика сиротиња и нека 60-

_ лештина. Мегодије га најпре. узе за слугу, а пошто виде ње-

гове способности, поче га учити, и доцније закалуђери га, наденувши му име Леонтије.

Не прође много, а млали калуђер Леонтије беше као спн Митрополиту Методију, који га постави 3. свога протосинђела, и за управника двора свога. Сад је већ Леонтије владао не само Мигј ополитовом кућом и кесом, него п сушом доброт«гора свога. Старац гледајући протосинђела, тако напредна у свачем, наста изучити га шло се боље могаше. Чак нађе некога Француза и довеле га у свој конак, да Леонтије од њега учи француски. И протосинђел се показивао врло заузет за нљуку. Али у души својој није 01 мислио прославити се знањем и виделом, него незнањем и" мраком..... :

Крв Хаџи-Рувимова не беше се још осушила, зли душа његова беше одлетела далеко од ове јадне земље. Миг:рополиг Метолије холаше, као вап себе по соги својој; често се устављаше пред иконом спаситељевом, мољаше се Богу испрекиданом молитвом, па опет холаше журно и узбуђено.

У соби, до самих врата, стоји његов посипак, млади протосинђел Леонтије, скрстио руке на груди, озорио очи к земљи и, чини ти се, дупоко јадикује пи сам у јаду добротвора свога.

Ходајући по соби, старац се у један мах услави према Леонтију, и рече:

— У ове је људе ушао сам сотона, Боже ми опрости! Они не виде шта из овога може изићи. Они не помашљају шта може учинити народ, код му дођу вале очима...

— Убијен је јадан народ, вели пренемажућп се Леонтије: — Не сме нико ви мислити да се одупре сили...

__— Не сме, не сме, мој синко, донекле : али кад зло преврши, и најстрашљивији постане јупак, у ~ __— да отпор треба вођ; треба човек који познаје свет и послове светске, а у народу су љанас остали једини сељаци — свињара и говелари. — Ту пема вођа народу.

А зар пе злаш да је Катаћ ж в и здрав; Онакав човек но може дуго гледати ово 810. А он ће ласно наћи другова за тај посао...

— Шта може један Јанко с неколико другова Ово је спла царска, сила, велика. А народ још и не мисли да устаје сав листом.

— Нем)ј то рећи дв:пут. Нашта не може тако прегарити човека као парод. Кад мислиш да ће сав грумули да некога у камен заспе, он се разиђе мирно као да ниппта није ни било; а кад ти се чини да је већ умро, да нема осећаја ни зашто, опда