Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РБ

Леонтије у Владичансхом сјају, стојећи на дверима, на један мах пешто заста, п повика:

— Ено! Ено! Ено! Улите зејтин, за Бога!

Нико се не сећа о чем говори нови архијереј. Једини прквењак Божа, лагано оде кавдилу Методијеву пи малко помери жижак, који и без тога светљаше лепо. У тај мах, на лицу Леонтијеву, поред све његове хитрине, виђаше се нпеописани немири страх!...

Многи добри људи, разабравши, рашта толико узвикну нови митрополит, говораху тихо међу «обом:

— Гледај ти, тако ти Бога! Колико се оп брине за кандило свога дођротвора!...

"А црквењак Божа, померајући жижак, говори сам се и:

— Сад му се бринеш з4 кандало, а пре не даш га окупати око врата, да му се не би виделе модрице од гајтана!... _

у рии чари леди 55

Даље настављамо дела пакленога Грка Леонтија пи другова,

његови пакленика, по историчким податцима, причати. Године 1804, како је Кара-Ђорђе устао противу Турака, Београдске Дахије одма одреде свога љубимца Митрополита Леон| тија и у фебруару пошљу га у Паланку, обећавши му дати све | што жели ако Кара-Ђорђа на мир склони. Митрополит оде у Паланху, састане се са Кара-Ђорђе“, стане га склањаги на мири

ђ обећаватп му у име Дахија све што зжели дати, само да народ

| _ умири. Но кад ништа не успје, врзти се натраг у Београд, гди | код Дахпја у Београдском граду остане до 1805 године.

Но кад 1085 год. Срби очисте ску Србију од Турака, у Гр:дове их стерају и стану Турџима грозити да " Градове од Турака поотимају ; тад Митрополит увиди то, побоји се, па притворно Као шпијон избегне из Грала Београдског међу Србе, који га лепо праме, пе над»јући се поллости злоковарпог Грка.

Митрополит Леонтије како дође међу Србе, одма започне преко Немачке Турцима у Београдски Град тајно дописивати и Србе издагати а водити преписку п са Цлриградом п отуда на: логе добијати. А међутим, имајући доста новаџша, стане немилице по народу новце разсипати, за себе људе прелобијати, између · Срба раздор правити и старати се, да Србе између себе позавађа, и тим устанак угуши.

Кара-Борђе и многе српске старешине олма су увидилљи подлост Леонтијеву, како се он стара да старешине са народом по завађа, и да их од народа одлучи. Но том злу нису могли стати ва пут; што је онда једин Митрополит стајао код народа у великом поштовању, па би мислио ако би га отерали, или ако би му се" што зло учинило, да би их Бог покаро, па би изгубили Срби сву надежду у ратовању за своје ослобођење. И за то су га старешине и трпиле.

Па како је 1805 године, кал је Леонтије међу Србе дошо, било устројено Правителство и Совјет установљен, гди са стране и неколико ваучени Срба дођу сСраћи својој у помоћ, Грк Леонтије одма започне противу исти викати и говорит/, да су опи