Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 561 —

Срби нису никакав народ. И поред тога правили су раздор између српски великаша: и народа, народ на буну противу свога прав. телства подегрекавали, са Грцима и Турцима шуровали и старали се, да народ од српски втасти одвоје и опет Србију Турцима подчине. Но ако су све то чинили, приближавао се час, те су своје гадне п по народ српски несрећне намере радом својим пи постигли.

На основу Букерштеког мира Сропи учине покушај код Порте, да она уговорене повластице у 8 точки изложене, Србима даде. Но Порта их наговором Француске од тога са свим одлије; и потражи да се Срби покоре и опет у првобитно стање под Султанову власт и Турску дивљу управу дођу.

Срби не хтевши се Турској управи подчинити и стану се за продужење рата спремати. Но и Турска грдну велику силу њену стане на границама Србије прекупљати, с намером да Србију покори и онда преко ње на Аустрију удари, и да је одврати, да не би помоћ дала Русији противу силног Наполеона,

И тако велика сила турска, искупивши се из целе Царевине Турске, године 1813 са свију страна навали на Срдију и 15. Јуна, бат у тај дан кад се Кара-Борђе од врућице разболео, пи у Тополу на колима из Јагодине отишо да лежи, од Босне у Србију продре, заузме Подрински и Шабачки округ и дође близу Шабца, а. повле пи на другим странама Турци Србе надбију, Србију поплаве, пи дођу на ушће Мораве.

Паклени демон Мигрополит Леонгије још од првог дана, кад је подло из Београдског Града дошао међу Србе, непрестано је радио да Србију упропасти, да опет под Турке дође, а највише и ове проп-стне 1813 год., нарочито од како је Кара-Ђорђе, разоолевши се, од 15. Јуна лежао у Тополи до 3. Августа. Тад је најживље радио на упропашћењу Србије, он је за време боловања Кара-Борђева у [ополи, да би поплашио и растројио српски народ, свуд по Србији рагглашаво и пушто међ народ: да је

· Кара-Ђорђе умро; да Св. Краља Студеничког кивот шкрипи, и то да је знак, да ове године Србија мора пропасти. Леонтије је мучки уверавао народ, да Турци народу неће никакова зла чинити, него неколико само старешина истребити; и за чије господство народ да св бије, да гинви за кога“ Леонтије је из Турске стране пред пропаст из Ниша од Везира тајна писма примао, и два турска писмодоноситеља неколико дана код себе сакривена „држао, докле није улучио прилику, те их опет у Ниш Везиру тајно оправио. Леонтије је у време боловања Кара-Ђорђевог, како је дошо из Крагујевца у Београд, одма стао бунити по Београду

__и наговарати трговце, да пишту дозволење од прави:елства да своје еспапе у Немачку пренети могу. Па кад у томе ништа успети није могао, он је заједно са Недобом дао лажно оглашавати, да је Кара-Ђорђе све своје ствари драгоцене пренео из Тополе у Београд, да их у Немачку претури, па да и он оће у Немачку да бежи. А то су чинили за то да народ побуне. А Вожду давали су на знање, да би га заплашили, да оће народ противу њега да се побуни. Леонтије и у цркви Београдској при окончању Божествене службе, када су деца појала „спаси Господи и помилуј,“ пакосно је и јавно говорио: „да ће Господ спаста