Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

онога, ко има л:ђу да се у Немачку преко Дунава превести може,“ Леонтије дао је у Београду добошем обзнанити, да је он. лађу једну купио, да превози народ у Немачку страну; и да је он Руски кавалер, да се не бојп никога.

Леонтије је у Београду пред сами пад Србије, заједно са Недобом побунио малу посаду Срба Београдскога Града, те је отишла кућама, као што су сами војници говорили: „За кога да гину џи да чувају Београд, и своју децу и жене да допусте да их Турци робе.“ 'Тако исто и сам Недоба, на трл дана пред прелазак Кар.Ђорђа у Аустрију, јавно је викајући говорио предсјелатељу Магистрата Београдског Николи Делигеоргијевићу: Да за кога народ да гине2 За господство три четири човека! Да је Србија признаша као сопственост турска, пи да сам Цар Александар хоће да Турци заповедају п владају Србијом“)

Дознавши попечитељ војени Младен Милозановић на Морави за ово жарење, палење и бунење нарола Мигрополитом Јеонтијом и Недобом, па да раздвоји издајнну Леонтија од Недобе, пише

Леонтију и позове га к себи на Мораву, под видом ди се са Ре-

мепом из Адикале састану, и да га моле да посредује код Незира за мир; а главна је цел Младепова била, да га код себе у логору з:држи. Но како и Кара-Ђорђе, мало предигавши се од болести, у то греме у Београд дође, п пође на Мораву к војсци, да је бар охрагри, кад јој помоћ дати не може, и Митрополит Леонтије са Кара-Ђорђем пође на једним колима, и дође на ушће Мораве, гди је с војском храбри Војвода Вуле Илић био. И кад ту Кара-Ђорђе в'јску охрабри, и оде уз Мораву главном заповеднишку Јужне војске Младену Миловановићу, те и ту: расмотри положај Турака, п Србе охрабри и поучи, како ла бране прелаз Турака преко Мораве, па се врати у Београд. Том приликом отровна из-. дајица Митрополит Леовтије насамо тајно п лажно каже Војводи Вулу Илићу у име вожда, да како Турци пређу на леви брег Мораве, да побаца топове п џебану у Мораву и да распусти војску, нека бега куд који зна. Тако преварен Вуле и учини.

По одласку Кара-Борђевом са Мораве у Београд, турска војска пређе Мораву. Вуле, као што му је Митрополит Леонтије казао, побаца топове и џебану у Мораву и војску распусти, те сваки оде својој кући, да своју породицу спасава. Тад Турци пођу Београду, у ком «овлада етра и забуна; а Кара-Борђе немаде војске да пође пред непријатеља, а пи једног војника, да се у град затвори и да га брини. Нечастиви демонп Митрополит Леонтије и Недоба уграбе ту прилику, преваре Кара-Ђорђа, узму га са собом, поседају у чамац и 21. септембра 1918 год. пређу у Земун, где Кара-Ђорђе одма под стражу стаељен буде; а везир РушидПаша 28 септембра у подне дође у празан Београд и заувме га. И тако пакленог Грка Митрополита Леонтија и Недобе рад и жеља пспуни св и буде Србије пропаст. | | Е: Кад Митрополит Леонтије и Недоба преведу Кара-Ђорђа у – овмун, опи тако су се р:довали и веселили, Као да су царство Каково задобили. Митрополит Јеонтије хтеде вратити се Турцима

“) Мати Србија п син Србин, види од стр. 65—70. у)