Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

· вула Руског, који је живио у Рагузи (Дубровнику). Он се кажу

патраг у Београд, или као турски поданик од местне земунске власти узети п.сош, па отићи у Влашку, но од тога обојега одврати га Недоба, да се њиово издајство не би са свам обел »данил". Али ипак св: Земупска, господа п грани знали су и сматра ли су их оба, како Леонгија тако и Недобу, за турске агенте, и сожаљевали су Орбе што су такове издајнике међу собом имали. Но ипак местна Аустрајска власт стаги и Лвонтија под стражу, макар да се он за Турског поданика издаво, кога доцвије под стражом преведе у Штајерску у град Цили, гди је се у загвору до месеца септембра 1814 године налавио. Но кад све Српске Војводе притвора ослобођени буду и оду у Русију, тад и Митрополит Леонтије у Русију оде и настани се у Кишињеву, Бесарабске области, где добије од Руске владе, као и друге војволе, пристојно издржање. У Кишињеву живео је Леонтије дее године дана, од свакога. презрен, а нарочито од Срба и они који су дала његова "познавали. После тог. времена падне у неку страшну болест, где

_је шест година непрестано у кревету боловао, иу грдним.ранама.

распадо се, кога бу кижу жива црви јели, и на послетку 1822 год. позове себи све врпске војводе налазеће ве-у Кишињеву, од који "оду му шесторица, између који био је Цинцар Јанко Поповић, и поп Лука Лазлревић, и.поред исти зовне Кишињевског владику, | који му оде са шесг Архимапдрита, пред којима се испозеди и

каже, да је он издао Митрополита Београдско: Методија, те су га

његовом оптужбом Дахије улавиле, тако исто да је радио на пропасти Срдије; па попште олроштај за учињене грехе, гди му владика са Архимандритима очита опропшепу молитву и он после те, кроз неколико дана, и своју паклену нечисту грешну душу испусти. снови "и |

Недоба пак, како своју злу намеру са Митрополитом Леонтијем постигне, Кара-Ђорђа у Земун преведе п Србију упропашћену види, по кратком времену оде у Беч, где при полатству руском буде, који је иту утипио у српске послове. Кад године 1815 Срби наново устапу протигу Турака, Прота Ненадовић, који са јед-

· нако у Бечу бавио и код царева. за народ Српски радио, како чује

за устанак Срба 10 маја, оде Недоби и замоли га, да би он порадио код Цара Александра Г, да би се једна сума новаџа народу Орпског за набавку ратни потре"а дала. Недоба толико је на Србе мрзио да он Проти ооговори: „А коме би дао, кад у Србији нема човека, коме би се поверили, сви су неваљали.“

Кад сеу Бечу конгрес, кији се скупио био због Наполеоновог рата, оконча, Орбија се умири и по'ланици свију дворова разиђу се. Онда п Недоба оде у Петроград, где при Азијатском департману буде неки чиновник, где је опет по несрећи Срба угицо у српске послове. Даље незна се ништа више о несрећном злотвору српском казати, шта је с њиме било, и'какова га је судбина до емрти њетове пра1пла.

0 Теодору Недоби управо не зна се ни његово право порекло, ни одакле је родом. У оно доба неки су говорили ла је Пољак, а неки да је Грк, штоје знао грчки говорити и само се са Грцима и Чивутима дружио, а неки да је син наложнице неког Кон-

два пут женио и прву своју жену отерао, па се и по други пут