Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 564 —

у Београду оженио, коме је Кара- Ђорђе кумово, само да би пријатељ Срба био. Недоби у оно доба било је око 50 година. У прво доба, био је врло сиромашног стања, но бавећи се у Београлу као Агент Руски, здраво се обогати тако, да је како у Београду тако и Цариграду велике суме новаца под интересом имао. Би» претерано тврдица, тако да су се његовом бедном цицијашком живљењу подсмсвали многи, нарочито господа у Земуну, која су говорила: да ли су сви дипломати руски онако мрског цицијашког живота, као што је он, Недоба. Недоба је био нарави пакосне и мрске, п ниским жикио добро није; сами чиновници руски, који су у Београду код њега били, као губерниски секретар Прокуровић и титуларни Советник Меликов, једва су пашли начина, да се од њега из Београла удаље; био је велики човекомрзац таки, да су га и звали човекомрацем.

'Грећи пакленик, о ком је напред говорено, био је такође роћени Грк и звао се Константин Константиновић Родофиникин. Он је раван био пакленом Леонтију и Недоби. Он како је 1807 гол. дошо у Србију као Руски Агент, одма се слизао са Леонтијем,и кад му додат буде за помоћника Недоба; та три пакленика слила су се у једну душу, мрзили су на Србе, називали их варварима, и презирали све што се назвало српско, и радили заједно са једном мишљу о у џропашћењу Србије, Године 1809, кад велика сила Турска нанадне на Србију. Родофивпикин преко Панчева избегаеу Влашку с умислом тим, ла бегством својим поплаши варод Српска, како да Турци лакше Србију завојују, но Срби, не гледећи на његово бегство, срећно Турке одбију и одрже се. За бегство његово гроф Каменски окриви га и хтеде га дати под суд, по лукави Родофиникин вештином својом, говорећи да су га Срби хтели убити, оправда се, и у место казни постане у Пегрограду управитељ Азијског гдеека у министарству иностраних послова, у ком је званију осто више од 20. година. Преко кога су по несрећу Срба сви српски послови ишли, зато што су Руси мислили да су њему најбоље српске ствари познате, почем се он у Србији две године дана бавио Осим наведени непријатељски зли дела Родофиникинови, он није престао према СОрбима зло дисати иу самом Петрограду, а можда и до саме смрта његове. Ево шта Вук Караџић о њему између прочег каже: У почетку године 1819 познам се ја у Петрограду с Бароном Шилингом, који, на питање своје дознавши од мене, да познајем Родофиникина, каже ми да је велик: његов пријатељ и понуди св да ме води к њему, и ја приставши радо на то; он дође к мени у одређени дан са својијем колима и узевши ме у њих пођемо Родофиникиновој кући. Кад дођемо пред кућу, он отиде најпре сам да види је ли домаћин код куће и може ли нас примити; а кад се с њиме састане и каже му да му је довео једног Србина, који је написао и издао српски рјечник, он с полемјехом рекне: „Шта ће Српски рјечникј — Али опет може бити од потребе: кад нестане Срба да се зна каквијем су језиком говорили.“ Ево како и саме ове речи показују какав је Родофиникин и у доцније време био спрема Србима а можда, да је у тим злостима и умро, и не можемо даље о њему говорити, почем више података немамо.

~