Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

= 505 == Барон Дибић

царско руски полковник.

По учињеном сајузу Срба са Русијом, године 1907, у време војевања Кара-Ђорђевог са Туршима, и Русаја Турској рат објави. Па да би се корисније ратовало и да би српска војска, у нападању руске војске на Турке саображавала се са руском, Двор руски одреди свога агента у лицу Штатскога Советвика генерала Константина Родофиникина Грка и полаље га у Србију, да он стално у Београду буде, ла пријатељски Кара-Ђорђа и Српско правителст:о потпомаже и упућује, како у војеним операпијама, тако п у политичним одношајима и делима спрам страним државама, о давању новчаних и других средстага за вођење рата и т. д. Доцније дода му се у помоћ и Колежски Советник Теодор Недоба. такође Грк. Но оба та, издајник српски Београдски Митрополит Леонтије превуче на своју ђавољу страну п омрази Србе код њих тако, да и онп непријатељи Срба п сгану. Па у место да Срсе потпомажу и на добро упућују, нашто су и послати, они им стану чинити највећа непријатељства, били су наклоњенији Турцима него Србима, њих је ојадио и злам духом напојио Митрополит Леонтије. Србе су презирали, раздорв правили, српске старешине једнога са другим завађали, Турцима Србе издавали и старали се да ослобођену Србију испод турског јарма Турцима опет подчине; толики су били непријатељи Срба. Кад 1809 год. велика сила турека поводом њиним на Ср'е навали и у Србију продре, ови тад побегну у Влашку, с умислом да кад народ за бегство њино дозна, да ће се збунити, против српских старешина раздражити, побити их, земљу обезглавити, тако да Турци Србију лакше притисну. Но кад Срби одрже над Турцима победе и из (Србије их без помоћи руске истерају, тад писти агенти Родофиникин и Недоба тражили су да се опет у Србију поврате. КараЂорђе пи Совет српски одупру се повратку њиховом, па пишу Главнокомандујућем руске војске у Влашку Графу Каменском, и пожале се на непријатељство Родофиникина, Недобе и Леонтија, изјаве да они та три српска издајника никако не примају, и замоле га да им другог ког агента, правог Руса у Србију пошљу, с ким ће се моћи слагати, и који ће Србима пријатељ бити. Но Гроф Каменски не уважи жалбу и жељу српске владе, 'само Родофиникина пошље у Петроград, а оба друга српска злотвора, митрополита, Леонтија и Недобу, силом намете Србима на врат, и опет их у Србију пошље, које су Срби као своје крвнике једва својим очима гледати морали. да ту мрзост и жалбу Срба „противу Родофиникина, Недобе и Леонтија морао је Дзор рускима и

"сам Цар Александар 1. знати. Па године 1811 у пролеће министар

војни Берклаја де Толи одреди господина Полковника Барона Дибића и изда му строг налог, да он у Србију иде, да ствар неспоразумљења и раздора између руских агената и српске владе озбиљно испита и извиди да ли су Срби варвари, да ли су непријатељи Руса, и да ли у Србији безвлашће влада, као што су им речени њихови агенти достављали. Па да о том као пио целом стању Србије, српских власти и управи земље тачно и пстино извешће. поднесе. Барон Дибић спреми се, узме своју жену са