Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ле

— 566 —

собом, удари прско Влашке, где му је и команда била п дође у

Србију. Који сву земљу пропутује, проштудира и испшта све као што му је заповеђено. И нађе да су посве лажна и пепстината доношења, српских непријатеља Родофиникина и Недо'е; и стане се спремати да из самог Београда рапорт доле озпачепог садржаја у Петроград министру војном пошље, и сва лажна доношења о Србима потре. Но лукави непријатељ Ор'а Недобо, видећи како се Дибић љубавно од Срба прима, и како се он према Србима као према својој рођеној браћи понаша, а џекако и дозна како намерава, добри, поштени и искрени Барон Дибић извешће министру нојеном поднети, па да не би Дибић открио нихова злочипа дела, не почасл часа ни једнога, већ напише ппемо п најцрње опадне доброга Дибића код корпусног команданта, онла бившег у Краљеву дасса,“) а и Родофиникину у Петрограл о Дибићу јави. Засе поверује лажним доношењима Недобиним, па одма хитно позове Дибића к себи, Дибић као војник повинујући се команданту дасу

а и не знајући зашто се позива, остави своју жену у Београду,“

с умислом да се опет у Београд врати, да мисију своју подпуније изврши, па оде у Влашку; кога командант Зас узме под одговор, намете му кривиџу по ошужби Недобпној, сгарп га под војеџши суд, и доцније спроведе га у Петроград.

За време бављења Барона Дибаћ, у Влаш ој у Букурешту 1811 год,, он како о стању Србије, српски власт:, по у опште као и о свом правдању, да је он савесно дати му палог испунио; напише рапорт п дотпчном месту пошље, који рапорт или павешће овде у целости га стављамо.

Рапоршљ.““)

Једног Имп. руског официра о Србији положенију њеном у св ком привренију.

-

Георграфическо положеп.је Србије познато је. Од ушћа Тимочког у Дунав до око Орлтаве, пли боље до Адаклле, које зау-

зимају Турци земља стоји скопчапа кроз малу Валахију с рус

ком арма ом; а то је од прилике простор од 50. врети,

Узрок, зашто ми о Србији кр во судимо, јест тај, што они,“

кои су у њу долазили, били су људи претераног начина Мпшљења, илп су имали огравич па знањ“, или им је оскудевало земљу и човекопознање.

Народ Орбски у великом степену од Турака пригесњен, није могао ни једним кораком к просвјепченију ступити; и зато је Србин вообште суровог права, без пауке, и мислим с пуним пра·_ вом Торд на своју тежко придобивгну слободу. ; У целој земљи нема балова, театора, љули од света, пријатни _ лепотица, словом што сеу свету леџим товом (бол 6оп) назпга, но ни самог подсмевања п опатања. Како се дакле може земља једна људма допасти, кои су обвикнуги на вачин живљења велики и просзешчењу вароши; како ће-се онима допасти, кои овде ни толико воспитанија не налазе, да им се ласкањем угађа,

или гди се њиовим новчаним потре ама с покорношћу пруженим

%) Матп Србија и син Србин стр. 46. Е #%) Извјестије: Оно је Барона Дибића; и извађено је из У, бице од стр. 297—818.