Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

а

ПРУ РТРЕ О 7. ПРОСРЕ МШЖФИН , У је ~“

Ри 96/ 5 =

подарцима не притиче и тим начином високо покровптелство не

придобива.

Који се Србиву прав и срдачан не показује, тај му се и не допада; нити то Србин сакрива.

Природно је дакле, да ко год тамо дође, не свиди му се, не иде се тамо по његовој ћуди, а можда се п пе поступа одма г0 његовим запо: ести наличећим совјегима, и онда се одма рекне:

„По. је земља без сваке за нас користи (је л за оног, ком овако пише и извјеичава, или за Руссијуг); људи су прости (јер не знаду, шта је ђоп 6оп) непослушан“ (зашто колко ји ми поправљамо и настављамо да покварене нравп вишега провјешчевија приме, опи то пеће да чине.)

„Они су од нас одвраћени“ (ово је најпакостнија лаж; зато ако јединствени Русс себе за народ држи, онда се гди кои пут догодити може, да се њему учини, као да Србин к Руссу склоности нема.) |

„Нема ни поредка ни запта“ (у земљи овој, која јошт из стања бунговног изишла наје, има запста довољно поредка, у земљи једпој, у којој се сада истом о уставу и законима ради, има и мл.го поредка и вапта.)

„Тамо су саме партаје“ (да сви једнако не мисле, то допуштам, а гди је то таког ал' сам ја примјетио, да основано мњеније, а пе лице које га исказује, уважава се, а како је том на

"другом местуг).

„Најгоре самовластије земљом управља без снаге и рјешителности“ (ја ћу ирилику имати о томе говорити, и противно доказати.)

Један је ајдук, други је углађениј угурсув, трећи оће вемљу другој сили да преда, четврти разсппа подозрење противу нас“ (ово су подле лажи). | |

Овако ми је од лрилике описивана Србија; п благо мени,

"да мени мој разборити ум, моје јединствено намерење, дужност

моју испунити, нису дали заслепили ме, да трижећи оно дооро, што у Србији бити може превилим оно добро, којега већ ту има.

Ја се тим поносим да сам у томе више чувства к дужности, и љубави к служби показао, него многи моји предтественици; премда ја то здраво извињавам, којима можда карактер незгодама, дугим искуством, размишљањем п паклоношћу к наравствености (која се све више п више несрећом губи) није се за правичност разположио п укрепио, оваковим начином о свачему већ противно мисле и суде, нити себи дају труда, да истину из старе историје испитају, него мислећи да праву истину говоре, они сасвим неистините ствари до знања доводе.

Само неколико примјечанија овде, који ће довољно ствар објаснити; за кратко време мога тамошњег бављења није ми могућно било све на ум узети. | | | ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ, коме су Турци пме Кара, Црни, или у односитељном смислу „храбри“ дали, јесте човек озбиљнога карактера. Облик његов показује означену душе величину ; и сваки који. само сасвим осудити не мисли, који на обстојателства, време,

· положај човека, па немогућност бољег у његовим прошлим годинама воспитанија и на све, што отуда лропзлазити мора, призрење