Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РОА ЕН И

неће да има, тај ће заиста ову величину, постојанство, п прави мушки и владатељски дух познати и у самим оним делима, којима су људи с јед"е стране узимајући њега умаљавалпи и понизити прилику тражили. | | ;

Истина је, он је свога оца убио; ал зар чуветво сопственог спасења, љубав к отечеству и нагон магновења не могу се за обрану његову навести“ ко је тако пакостан, да доказује, да је он то дело са удовољством учинио 2

Ко не мора бити склонитији с њиме као са сином чувствовати жалост, како га је отац, као главу сојуза за спасење отечества постојећег натерао, да је противу сопственога оца одупрети се морао # Шта му је друго остало, њему, који ни сам сигурност места за обрану противу Турака, тако блажије средсгво за сопствено спасеније изабрати ван да себе, своје сојузнике и народ не пожртвује.

Истина је, да је брата свога обесити дао; ал и овај поступак може сама злоба сасвим осудити; више је пута брат, као владатељ, праштао брату за дела, која би се свуда конопцем казнила, више пута молио п претпо. Зар да судија, напослетку закон, коме је уважење одавати дужан, презре, што брат писти закон не уважава # Та у време највећег просвјешћениа у Грецији бивало је такових примера, у она времена, кад свет још тако искварен није био, кад се правда и обште и право човекољубије као добродетељ 060жавала ; овом подобном делу си се онда дивили. Па баш ова дела, дала су његовим непријатељима прилику много безпослипа измислити, да мужа једног, ког велику душу докучити могли нису, клеветањем понизе.

Ка оваковим клеветама прпинадлежи и то, да је Ђорђе Петровић свиреп; — у оно време, кад земља никаквог Устава није имала, него је у њему сва снага п воља целог неустројеног и пепросвешћеног народа сојужена бити морала, у оно време била је дужност, којом је целој обштини обвезан био, с безусловном строгошћу поступати. Он је с прам самога себе строг био; он није могао спрама други благ и мекан бити. Колико је пута пу ово време подла страшљивост њему умишљаје убиства и :лонења приписивала, која се никада доказати нису могла. Колико пута нису они, које је -савест сопствене кривице мучила, к бегању принудила, износили, да су гоњења и са животом несигурни; а гдису та доказатељства #

Сада како земља судове и устројења има, сада Ђорђе Пе тровић никад сам не казни, шта више: он и не даје казнити по своме произволенију, него предаје судовима.

Истина је, овај човек никаква васпитања није имао; он врло мало говори; нарави су његове просте и поштене, као што је цео народ; увек је замишљен, ал га је природа много обдарила природним разумом; он лак» сваћа и онакве ствари које пређе ни познавао није; расуђење имаде лако и право, много окретности п духа; радин је, и у свему показује народу пример подражавања достојан. Кад се развесели, (а весео је увек, кад се с другима веселити може), онда је врло весео; збија шале, и све је око њега весело. Као војнику не може му се одрећи, да талента, храбрости п неусграшивости, као човек, да решителности, тврдоће, постојанства и величанствена карактера нема.

Х