Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— 581 —

Они при паденију Србије 1813 као што је речено, пребегну са својим сгрицем Илијом у Аустрију Ђорђе и Петар. Но кад им стриц 1814 год. у јесен оде у Русију, она заостану, и доцније са својом мајком врата се у Србију у Рипањ с:ојој купи, и кад добро одрасту били су од народа као одоран. на гласу и јунаци. И нису могли као и њиови стари никакову неправду и тиранију сносити.

Кад Милоје Поповић, прозвани ђак, из Кусадка нахије Смедеревеске, дигне буну противу Кнеза Милоша, Ђорђе Чарапић пристане и сам уз исгу, и подигне нахију Беогр :деку да ограниче Милоша у његовом самовластију и тиранији, или да га отерају. Но кад његови људи ч.ју да је Вучић узбуњени народ под Ђаком на Опленцу у Тополи, гди их је 5.000 оило, разбиоп усташи се разбегли, тад и Чарапића људи разиђу се својим кућама; а Ђорђе Чарапић појегне у Банат, куда му после и његов млађи брат Петар оде.

Из Баната договори се Чарапаћ преко писама с београдским учитељем Мијаплом Белисављевићем (родом из Срема из села Дивоша), који је пре у Рипњу сио учитељ и онде кућу имао, ла подагну у Србији буну прогив Милоша и противу Турака. По времену открије то Мијаило другоме београдском учитељу Петру Радосавкићу, родом из Бачке из села Паланке. Испред Цвети 1826 год. пређу Чарапића крадом у Србију, учитељ Мијаило оде ноћу у Авалу, те се с њима састане и даде им нешто барута и олова, потом вративши се опет у Бгоград, напише прокламацију у којој је између осталога, и ово било: „ко донесе Милошеву главу, добиће педссет иљада дуката на годину.“ Тако се обрпицало за Јованову и Јевремову главу по двадесет, а за Симз Паштрмца, Кнеза Василија Поповаћа и Каез, Вучића по пет иљада дуката. Ови прокламација до одређеног: дана нису њи двојица могли толико преписати, колико им је требало, зато огкрију то ортаку Петра Радосавхића, младу момчету, родом из Ниша, које је прилично знало писати, те им помогне препасивати. У том Милош прочује шта се ради, па пошаље своје људе, те учитеља Мпјаила увате, и нашавши код њега прокламација преписани, одведу га у Крагујевац. А прзтаву браће Чарапаћа пошље свога брата Јеврема Обренозића са момцима, који искупи још охо себе људ:, оде у Рипањ, гди их оба ноћу затече у кући гди спавају, па им кућу запали да у њој изгору, но како је у исгој била једна стара жена, која осети гди кућа гори, она их иззуди. Они сетв се шта је, шчепају оружје, излете на поље, на које оспе се ватр. из пушака, гди буду рањени, а потом и оба убијени, но и они онако рањени бранећи со неколико људи побију, и своје главе замене.

Кад су учитеља Мијаила Белисављевића у Београду уватили, били су уватили и његовог друга учитеља Петра Радосавкића, но будући да се оп тврдо из оварао, да о том није знао ништа, које и Мијаило посведочи, тако га пусте. У Крагујевцу пак, у другом испитивању ода Мијаило и свог друга Пегра и његова ортака Нишлију; тако Кнез Мијлош пошаље људе, те и њи обојицу доведу у Крагујевац. Петар Радосавкић, не знајући да га је Мијаило одао, једнако остане на том да он за тај посао ништа не зна. И кад му изнесу прокламацију, коју је он преписпвао, он